Dva prijatelja su ušla u tek instalirani trg u gradu i seli na prvu iluzionu klupu. Griška, kako se zvao onaj sedi sleva grickao je instant piliće veličine malog nokta i pljuvao kosti na stranu. Masna kesa koju je nudio svom prijatelju bila je prevelika za njega te on odluči da podeli ovaj jeftini obrok sa drugom.

- Uzmi Bili, reče Griška poreklom kozak sa dalekog severa. Rekli su mu stari da je došao sa nekog čudnog mesta zvanog Rusija, ali da je to mesto odavno nestalo i potonulo. Sa druge strane, njegov prijatelj od malena Bil, on je potomak neke druge rase. I taj "kontinent", kako su zvali to mesto, je nestao. Sedeli su na iluzionoj, znači nestvarnoj, klupici u tek novom instaliranom trgu  njihovog kompjuterskog grada i grickajući piliće gledali u Dunav kako teče.

- Kako se zove ovo mesto, upita Bil Grišku.

Griška spusti glavu, namršti čelo i dalje sitneći zubima komad minijaturne piletine.

- Aaaa, c, aa, mislim da je neki,neki ...Ka-ra-đoriđe najzad promuca. Neki lokalni kavgadžija.

- Kavgadžija? - upita Bil. Šta je sad pa to?

- To je, poče Bil kroz komad kožure, cc , to je neki sa ovih prostora pre Tarzana, neki brkati što je kažu hvatao đulad zubima, a konja vitlao u vazduh za rep. Griška se iznervira tvrdoćom kožure i pljunu je sočno na stranu.

- Ma ne mislim Karađorđe, kroz osmeh reče Bil, već šta ta reč znači.

- A a to. To je ja mislim izraz, odnosno pseudonim za tog Ka-ra-đoriđa.Bil se zabrinuto počeša.

- Znači kavgadžija i Karađorđe to je isto? upita Bil.

- Ja more.

Sunce je zahvatilo zamagljenu fatamorganu stare tvrđave nazvane Beograđanka i uplelo svoje vlatkaste zrake oko nje.

- Veličanstveno, reče Bil.

- Dabome, oglasi se Griška. Ovo je ubedljivo najlepša ruševina koju sam video.Pazi samo one čudne sprave tamo. Griška ispruži minijaturni batak i uperi ga u kantu za smeće.

- Pazi stvarno, reče Bil. Šta je to?

- Pa, poče lupati Griška,  to je neka šuplja boca za rakiju, ali metalna, u koju zamisli molim te bacaš kosti i neke kockaste papire. Bil beše oduševljen.

-I bacaši mas...mas ..mass, htede dodati Griška.

- Mastilo? - upade Bil.

-  Da bravo, e to mastilo. A inače i taj parpir kako ga zvaše, e on je i u kocke nekad, a nekad u linije. Zamisli? Stvar u linije? Cccc...

- Cccc, oglasi se Bil. Da li je čistio zube ili negodovao protiv te varvarske izmišljotine ne zna se. On se benasto, jadan, dečije nasmeja i videvši sad kako je sunce zalazeći na istok kleklo pod same noge one kule Beograđanke, one se nasmeja i gurnuvši Grišku laktom reče.

- Aj se kupamo, Griška, znaš da nismo odavno.Griška se zagrcnu zbog neočekivanog gurkanja i kroz nos uz veliku muku izbaci sporan deo piletine. Bil oduševljeno viknu " Wauuu" uz pljeskanje i gigotanje i zacrveni se kao devojčica.