- Pa zar nije, upita doktor. Pogledajte kalendar. Pogledajte datum rođenja u važoj knjižici. Nije moguće da imate više od trideset. Pogledajte i biće vam jasno. Spasenje jeste došlo. Ceo naš više hiljaditi greh je otkupljen ponovo i mi smo slobodni. Život se nastavlja. Deca rastu, cveće vene i duše ponovo odlaze u raj. I za ime boga čoveče, uzmite nešto da jedete. Vilica vam viri ispod kože.

Mladić se žalosno nasmeja i protrese glavom.

- Ja jedino što radim u životu jeste da jedem i ležim. Najmanje pet puta dnevno. Žderem. Ali hrana više nema isti ukus. Jagode nisu slatke, samo su crvenije nego inače. Jabuke nisu kisele, ali su veće nego čovečija glava. Meso je rumeno i hrskavo ali gorko. Cigareta je zdrava za čoveka, zamislite? Rakije nema. Ljudi piju tečni azot. Kako to može biti dobro? Nema više smisla ako smo spašeni doktore. Ljudi su nastavili da žive ali ne kao ranije, ne. Očigledno je ovo drugo spasenje došlo uz malu slatku cenu koja je sve zbrisala.  Oduzelu su nam draž. Draž samog života. I pogledaj te, pogledaj .. čak i taj usrani mantil koji nosiš i on je besprekorno beo i ravan. Ni jedne jebene kvržice... nema... na... njemu. Ni jedne jedine... mane ... 

 Mladić se zanjiha u stranu i pade u slatku ovenčanu nesvest. Doktor uzdahnu i otpuhnu kao da se razočarao po ko zna koji put. Priđe neonskom stolu i okrenu nekoliko brojeva na svom minijaturno slatkom telefonu. Robotov glas se javi sa druge strane. Doktor pogleda mladića i žalosno reče.

- Palite peć draga, imamo još jednog koji nas je otkrio ...