eh

sad će ispasti i da sam neka poetičarka

 a što ja znam o propadanju u prokisle šljive

davljenju u patetičnom zadahu

(prošlosti nostalgije čega li)

kad pišem u šiframa

otvaram se puno bolnije

(niste li me otkrili već?

ili mislite da me još tragate)

sakrijem ti se u mišju ruku

pričamo o tome kako me i dalje

mahnito fasciniraju ljudske uši

(rijetko prešućujem stvari

a i onda najčešće od stida)

a ti se cerekaš u snu

kao poslije prilično morbidnog crnog vica