Posteljena je još bila zgužvana u istim obrisima u kojim smo je i ostavili, tako mi je lep prizor da nemam srca da ga pokrvarim, soba mi još miriše na dezdorans, nema teorije da ovde ostanem ceo dan, poludeo bih od erekcije.

 Falsifikujem potpise doktora preko onog pečata, udaram datum, otvaram prozore da  bih uveče mogao da spavam na stomaku i hvatam bajs, nešto smo selili po stanu i krš još stoji. Dok tražim ključeve od kuće naletim na sjebane sluške za radio. Nisam ni zaključao vrata, a bajsu već izduvana guma, na svu sreću “Macura” nije ni dva kilometra odavde.

 Napolju je dan još bolji nego kad sam ušao. Nema nikog, samo klinci  i panduri. Sunce sija pod nekim uglom koji sam već vidjao, mnogo mi prija, razvezujem one sjebane slušalice dok guram bajs, samo što sam ih ubacio čuje se zika, American Pie. Rade, do jaja.

  Nisam slušao radio sto godina ( pošto su sluške sjebate). Guram bajs dalje, a sa sluškama mi je trip kao da nosim neke ružičaste naočare i samo gotivne stvari osećam.

 Pored mene crna bembara proleće na crveno, a za njom iz bloka tamno zelena interventna sa uključenom rotacijom, hehe do jaja.

  Neki klinci bacaju sa prozora balone sa vodom na koje kasnim momenat il dva, taman da operem točkove u baricama. Na stanicama neki matori ljudi sa zastavama nešto pevaju, čekaju autobuse krcate istim takvim likovima, a svi idu na suprotnu strnu od moje. Kako je bul. AVNOJ-a do jaja danas.

 Prolazim pored “Merkatora”, on zaključan, prazan parking, na svakom ćošku i ulazu po dva pandura. Glupi montažni bunker stoji prazan. Kezim se ko Djole Proleće, kako je do jaja prizor. Nemam ništa protiv “Merkatora” komerc ko komerc, al tu gde je sada on nekada bila šuma topola, koja svako proleće napuni školu macama i skine nam bar tri časa zbog nečije alergije.

Hehe, a posle “Merkatora” moj blok. Ko da su svi u bloku oprali prozore pošto je svaki u suncu. Genex svetli ko totem od 400 metara. Muzika u sluškama je ‘73- ‘87, Sitin on the dock of the bay, Little green bag, Brown eyed girl, što će reći da sam se tek rodio. Tata i Mama žive u uvučenoj zgradi pored Carine, 65 je jedina linija u blizini, O.Š. “Duško Radović” zove se O.Š. “25. Maj” i sve je do jaja.

Prelazim semafor, i ulazim u bulevar AVNOJ-a. Tehnički cela ta ulica je bulevar AVNOJ-a, samo što od ovog semafora počinje moj deo bulevara AVNOJ-a. Ostatak ulice mogu da zovu kako god hoće al ovaj deo zauvek ima isto ime. “Bulevar Avnoja 155…,, bila je prva stvar koju sam umeo da napišem, sad oni promene ulicu i to više da nema smisla, ma do jaja! Ne može to tako, ima stvari koje se ne menjaju.  

Blok. Prazan, drvored lipa, Carina, samo klinci, nema ni pandura, nema kola parkiranih na kvarno ispred “Perpera”, nema  opasnih klinaca da mrače sa jaknama što furaju krzno, samo deca i tu i tamo poneka opasna klinka, u fermerakma i golim stomakom.

Nema nikog koga znam. Zika je prešla ‘93, Oasis, Natalie Imburgilia, Des Ree, Alanis Moriset, Suzan Vega, Big big girl, hehe što je neki moj 3- 4 razred.

  Mama i ja živimo u zgradi uvučenoj do Carine, 65 je još jedina linija koja prolazi pored O.Š. “Duško Radović”, u nekom sam svom svetu, zaljubljen u jednu Tamaru, pišem pričice epske bajkastike, često me smori svetska patnja, niko me ne razume ne interesuje me, meni je do jaja.

 Moj kraj. Mrzim što su me ti opasni klinci navukli da korstim reč  ,,Blok,, priča se po MTVu pa je ql.

  U jedan ,,moj kraj,, stane 10 njihovih ,,blokova,,. Ali pošto su svi opasni otišli u grad. ovo više i nije ql blok nego moj kraj. Zelen i samo moj. Do jaja.

Na nadvožnjaku iznad autoputa neka baba maše nekom zastovom, kamiondžije i ostali učesnici saobraćaja joj trube. Živo me interesuje šta ta baba hoće da poruči svetu,  pa gledam zastavu kojom maše. Zastava bela, ništa ne piše, neće baba ništa ni da kaže samo joj do jaja da trube, he ekstra.

Lou Reed - Take a walk on the wild side,  savijam kolena u ritmu basa, moje glupiranje ne izgleda ni blizu ql koliko bih ja voleo ali neki klinac u kolima smeje se na prozoru, a jedan mali silazi sa svoje ponike s’ pomoćnim točkovima i imitira me, i on mi se smeje, tako da je super. Smejem se opet ko Djole Proleće do jaja je da se deca smeju.

“Macura” vulkanizer na Tošinom. Pumpanje gume za bajs nekošta ništa. Nisam vozio bajs jednoooooooooo šest meseci. Treba mi vremena da se naviknem da vozim bez ruku, al dok sam došao do okretnice 65 sve je bilo ok. Volim kako me klinci gledaju kad vozim bez ruku, kao da vozim bez točkova, onako oduševljeno. U fazonu “hoću i ja onako…” i imam osećaj da će čim sednu za bajs, za mesec ili dva baš zbog mene da se slome pokušavajući da ne drže volan, hehe do jaja.

Vozim iza neke ribe. Kapiram da te klinke koje mi toliko prijaju kad proleću proleću kroz moj kraj, ne bi bile toliko do jaja ako bih pokuša da komuniciram sa njima, al dobro ni ja ne crtam uvek sa smislom, nego mi se ponekad samo svidi kako je linija lepo zakrivljena.

 Riba ispred mene ima dve divno oble linije preko sica, potsetila me na Malo.

Joj kako volim tu devojčicu, ne mrzi je da ustane u  6 da se dovuče do mene da trčimo… kako je do jaja bilo jutros.

Oboje (klinka ispred mene i ja) zamalo da se skucamo u nekog penzionera, lik nije izvalio da smo mu zvonili, nije izvalio ni kako smo se zakucali iza njega, al smo mi izvalili da je do jaja smešno .

  Zvonio sam babi na nadvožnjaku ( pošto sam sa točkovima i ja neki učesnik u saobraćaju) okrenula se oduševljeno.

  Onu ribu sam bio prestigao na nekom semaforu, pa sam tri ulice dalje izvalio da sad ona prati mene, hehe do jaja…doduše verovatno je samo krenula istim putem do keja al što sebi da kvarim, lepse zvuči da me ribe prate po gradu.

 Zaboravio sam koliko je do jaja voziti bez ruku, nisu samo deca, gledaju te i matori.

U očima im vidiš neko dete iznutra koje vrišti “kako bi bilo do jaja da ja to znam!”.

Kej je pun ljudi, ne volim to. Inače vozim brzo, sad kad mi rade sluške bar sam dva puta brži. Vozim brzo bez ruku, kočim samo na decu i pse, svi ostali fenseri na keju su odgovorni sami za sebe, meni je do jaja ja znam da padam.

Kod ušća ponestalo sunca. Počela je neka zika iz ‘40- ’50, Pijaf, Armstrong, francuske šansone, Martin…Izvalio sam da je ovaj dj neki do jaja lik i ne mogu da verujem da ga ne znam.

Ja vozim u hladu al je zato Kalemegdan u suncu. Preko Brankovog se vuce kolona protestanata. U razmaku na metar ili dva po raspevano-pijana skupina, do jaja je što ih ne čujem.

Pomalo mi smetaju svi ti nadrkani ljudi trudim se da pratim sunce, ekstra je što sunce uvek zalazi iza Genexa pa se uvek vratim tamo.

Smara gužva, gasim je sa + plusom na fonu muzikom i bržim pedalama. Hladno je pomalo pa sam ruke stavio dublje u džepove i samo se nadam da je onaj koga zakucam zaslužio to.

Došao sam gajbi tu kod 7. Oko Arene je murija, već je pao mrak, keva na TV-u mutirala miting, i pika karte na kompu. Izašao sam oko 13, heh ceo dan sam izduvao na bajsu…do jaja.

Ivan Stančić Polar