Vi mrzite decu

Znam, vi mrzite decu.

Mrzite ih kad se po ceo dan glasno igraju baš ispod vašeg prozora. Mrzite ih i kada ostavljaju svoje igračke po hodnicima, dok se kriju od kiše. Mrzite ih i kada vam se jave na stepeništu, i kada vas u trku gurnu i kada usvoje lutalicu i hrane ga užinom. Mrzite ih kada im idete na rođendan i kada im kupujete stvari koje im neće trebati, koje neće voleti i koje će ih roditelji terati da obuku kada krenu kod vas. Mrzite ih i kada se razbole, a i kada vas udare pesnicom u stomak. Posebno mrzite svoju decu, ja to znam. Oduzimaju vam energiju, piju vam krv, a vi sve dajete za njih, ona to ne umeju da cene, na kraju će još da vas proglase lošim roditeljima i da odu. Vi ih zbog svega toga mrzite.

Ali ne brinite, nije to ništa strašno. Evo na primer, i ja mrzim decu. Zbog toga što su slobodna. Zbog toga što nemaju briga. Zbog toga što se neprestano igraju. Zbog toga što nemaju problem autoriteta. Zbog toga što se neprestano razvijaju.

Ako deca nisu slobodna, bezbrižna i razigrana, onda mrzim vas koji im detinjstvo oduzimate. A vas bih, ubio.