Debelju{kast i pro}elav ~ove~uljak stajao je go pred ogledalom.

-Milane, ho}e{ li ve}?

Glas je dolazio iza stuba gde je na uskom krevetu le`ala `ena, je`e}i se od hladno}e i i{~ekivanja.

- Odma’ }u!

Tre}i put su se u tom malom prostoru sudarila ista pitanja i isti odgovori. Milan je stajao ~e{kaju}i stomak i mrmljaju}i u bradu:

- Di`i se, majku mu, di`i se! Rasti!

U ogra|enom prostoru ni{ta nije raslo osim napetosti. Isuvi{e i{~ekivanja, godinama talo`enih `elja da se ne{to dogodi, dovelo je da se strpljenje istanji kao kori{tena deka.

Njegova ljubavnica, vaspita~ica Lepa, od smrti mu`a skrivala se od samo}e u njegovom potkrovlju. @elela je da otputuje na planinu i vikne:

-Evo me! @iva sam! - ali, nije.

Uskoro se Milan pojavio stidljivo se sme{e}i.

-Izvini {to si ~ekala. Trebalo je vremena. Nikako da dovoljno naraste.

Niz lice vidno dirnute Lepe jedna suza se pretvorila u porculan koji mu je zadrhato u ruci, dok joj je pru`ao {oljicu:

-Znam da voli{ kafu sa kuvanim mlekom.