Ovo proleće je toliko drugačije od mojih dosadašnjih, a ima ih dosta.. Više nego što ih se sećam. Isto je Sunce... Prepoznajem miris... Stiže sve u istom talasu, kao i pre..

   Ovo proleće, ipak, meni je počelo sasvim drugačije... Moje srce je olistalo pre drvoreda. Moja se duša rascvetala pre nego što je prolećno Sunce izmamilo visibabe. Moje srce se otopilo pre snega..

   U ovo proleće, unela sam već probuđenu ljubav i dočekala ga raširenih ruku. Svetlost koju zračim, nadkriljuje buđenje oko mene. Proleće ne može da me dostigne. Taj slatki bol koji nosim. Sva čudesa ovog proleća, rastu u meni i to je moja tajna. To je tajna mog osmeha koji sama ne primećujem.

   Kada me bude neko pitao kako imam takav mir, slagaću da mi ga je donelo proleće.
Šaputaću sama sebi, svojoj tajni : Rasti, još rasti! Rasti, da spoznam koliko mogu, umem i imam...

 Jelena Todorović

06.03.2008.