|
Autor Ace Budaleski
|
|
петак, 07 март 2008 |
“Rastite! Rastite! Ras-ti-teee-eee!” Bucmasti dečko vikao je na saksije poređane na školskoj klupi. Bucko je imao pidžamu i plastične papuče, dva broja premale, pa su mu pete bosih nogu dodirivale mramorni pod. Ostali pitomci bili su odeveni u trenerke i, opet, neodgovarajuće papuče. Gledali su urlajućeg kolegu i postajali sve uznemireniji. I jadne biljke, nevešto posađene, ako je verovati naučnicima, sigurno su se osećale pod stresom. Bolničari nisu biljkama dali ništa za umirenje, već su udaljili vikača. Tako je Mesopromet započeo “radnu terapiju” u “Lazi...”.
/.../
Mesopromet je izveo ribu u bife. “Hej, Afrodita, je l’ znaš da na engleskom rusty [rAsti] znači zarđao?«, pita Mesopromet. Riba ga pogleda belo. I ona je bucka; sreli su se dok su recitovali pesme na priredbi »Omladina s problemima u razvoju – Beograđanima«. Sada su »na izlasku« tj. »druže se«, po preporuci. »Š'a?«, pita ona. »Daš sise?«, pita on. »Beži bre!«, reče ona. Mesopromet: »Jebi se pa rastii! Rastiii! Rastiiii!«
|
