Mada je kletva jedna od najstarijih književnih formi (najstarije datiraju još iz ranog V veka p. n. e), nauka o srpskom jeziku je tek nedavno dobila prvu antologiju ovih izreka pod nazivom „Reči koje ubijaju” mlade novosadske autorke mr Vanje Barišić Joković, koja na istu temu planira da odbrani doktorsku titulu na novosadskom Filozofskom fakultetu.

- Ne znam zašto je kletva do sada bila toliko zapostavljena u našoj nauci. U šali kažem da je to zato što ih se svi plašimo. Postoji čak nepotvrđena teza da se i Vuk Karadžić plašio kletvi jer je verovao u njihovu delotvornost, pa je zbog toga u svom Rječniku iz 1818. godine kletve izjednačio sa psovkama, što je očito pogrešno - kaže Jokovićeva.

Ona je kletve beležila na području opštine Vrbas, uglavnom među doseljenicima, a čitav posao je obavljen pod okriljem Filozofskog fakulteta. Rezultat je zbirka od oko 3.200 kletvi, koja je pokazala da u ovoj oblasti postoji svojevrsna top-lista najčešće korišćenih kletvi, koje svi znamo: „Đavo te odneo”, „Crk’o dabogda”, „Jezik pregriz’o”, „Zmija ti oči ispila”...
- U okviru tradicije, kletva je mehanizam osvete. Njena psihološka funkcija je u ličnoj satisfakciji, osećaju da je pravda zadovoljena. Kletva se zato od davnina smatrala legalnim sredstvom za zadovoljenje pravde. I blagoslov i kletva navode boga da unapredi ili uništi nekoga, ili nešto, već prema zasluzi - objašnjava Jokovićeva.

Prema njenim rečima, u istorijskom kontekstu u kojem su nastale, kletve su više imale za cilj da zasmeju, obodre, potcene, nego da zaista naškode neprijatelju.

- Danas nastaju svojevrsne urbane kletve, koje sve više atakuju na materijalne vrednosti i koje u sebi sublimiraju i aktuelne političke događaje i tehničke i medicinske inovacije. Sama sadržina je drugačija, ali su forma i smisao isti - rekla je Jokovićeva i sve to ilustrovala primerima: „Vatra ti porez naplatila”, „Voz te satro”, „Ni vijagra ti ne pomogla”...