Dok mi je svest o neminovnom kraju maglila poslednje trenutke, trudila sam se da podsvest što bolje zapamti one prve. Grčevito sam se hvatala za sećanja na dodire, čvrsto zatvarajući oči da oživim upravo ugašene poglede.

Ušetao si mi u dan kao da imaš apsolutno pravo na postojanje u njemu, toliko da nema apsolutno nikakve veze sa nametanjem prisustva. Kao da je suđeno da se imamo.

Stao si ispred mene, gipko, kao sveže sišavši artista sa žice čija strunolika perspektiva još bruji od tvog tela.

Trepavice su nam progovorile kao lepeze gejši - njima znanom simbolikom. Kao ispuštena maramica na balu nađena bordurom plave uniforme čija nijansa nema smisla bez njene beline.

Uhvatio si me za ruku gestom elegantnog poštovanja, isprepletenog podrazumevanjem. Dobili smo školjku od dlanova. Ćutala je čuvajući sreću.

Osećaj pripadanja obrisao mi je svaku zbunjenost i iznenađenje. Poveo si me, ne za sobom, već uz sebe, kao onu čije su oči dostojne svakog ugla tvog lica, kao onu čiji će obrazi tek postati opevani očima neprevodivim u reči.

Izdvojio si parče vremenskog peska i pretvorio ga u lično, a onda podelio sa mnom. Koracima si načinio polukrug, odbranu od sveta. Odabranu od sveta. Ali ne blagoslovenu licemernim posedovanjem, već dopunjenu smirujućim osećanjem zaklona.

Pričali smo nečujno, puneći ušne školjke toplotom. Smisao se slivao niz vrat, prvo moj, pa tvoj. Energija nije odavala prisustvo, ni žmarcima, ni varnicama. Nisi mi se pretpostavio, nisam ti se zabranila.

Tela su nam bila čuvari prostora između, same suštine. Tada smo oboje shvatili: Jedno se osmišljava tek postojanjem Drugog, a ograničenje organskim oblikom jedino je razgraničenje duša.

Znala sam da ću se u tom trenutku refleksno okrenuti na drugu stranu. Svest je prividno nadjačavala podsvest. Ali nisam znala da te neću zaboraviti posle prvog udaha nakon buđenja. Da će mi biti teško i da pokušam da te zaboravim.

Oči su mi bile same, ne želeći da miluju svakodnevicu ličnog sveta. Onda shvatih da mi se šaka pretvorila u školjku. A pesak u perle mojih bisera. U tvojoj kosi. Podsvest nikada nije pravila greške...