|
Iz sumnje, iz tame do svanuća dana izađoh pevajući na sunce... |
|
Autor Daliborka Kiš - Juzbaša
|
|
Saturday, 15 March 2008 |
|
„Music Hall“ je najpoznatija diskoteka u Banjaluci.Na ulazu pokazah novinarsku iskaznicu. Propustiše me bez rasprave. Dodeljen mi je zadatak da od alternativnog benda „Jaganjci“ stvorim senzaciju. Jedan od klinaca iz benda, sin je lokalnog političara koji je juče nazvao mog urednika. Posle petominutnog razgovora, ispostavilo se da su klinci neviđen talenat na ovim prostorima. Ulovih slobodnu stolicu za šankom. Kolega iz druge redakcije me kvrcnu po ramenu. Ne mora mi reći da je i njegova redakcija dobila poziv. Vidi mu se na licu. Nervoznim pokretom zovnu konobara. - Votku – reče i pogleda me.Klimnem glavom u znak odobravanja. Na ovom mestu možeš preživeti samo pijan ili lud.Oko nas luđačka gužva. Svaka kupljena karta učestvuje u nagradnoj igri. Nepoznati sponzor poklanja srećnom dobitniku „Juga“. Ispod čekića. I deset plejera. Sve karte su rasprodate.Setih se momka iz parka „Petar Kočić“.Svaki sunčan dan provodi sedeći na klupi s gitarom u ruci. Ljudi zastaju pored njega, osluškuju zvukove koje stvara. Dive mu se i tapšu po ramenu.Njegov tata nije političar.Krenu gurkanje. Upališe se džinovski reflektori. Devojčice zavrištaše.Kroz dim cigareta i trave, na binu istrča grupa klinaca uštirkane kose. Obojeni pramenovi strše na sve strane.Jedan se zapetlja i padne. Ostali skočiše na njega.To bi, valjda, trebao biti scenski nastup.Devojčice opet zavrištaše.Oni ponovo potrčaše binom. Svako dohvati svoj instrument.-„ Iz sumnje, iz tame do svanuća dana izađoh pevajući na sunce...“ – zavrišta u mikrofon golobradi drekavac.Diže mi se sva kosa na glavi.Ulovih i kolegu kako zaprepašteno gleda u pravcu bine.- Hitno mi je potreban čarobnjak – promrmljah, mašući konobaru.Nije dovoljno biti samo čovek da se od ovakvih stihova napravi senzacija.
|
