Ni za čim ne žalim, ni za čim ne žudim

                           pokidane niti nikako da spojim

                           sve su nade mrtve uzalud ih budim

                           ko grm gromom spaljen sred pustare stojim. 

                           Za trenutak samo sjaj dalekih zvezda  

                          obasja mi dušu i zaraslo lice  

                         poslednji sam čuvar napuštenog gnezda

                           iz koga su davno odletele ptice. 

                           Odbrojani dani vuku se k'o rage 

                          al' kočijaš njihov udara sve jače 

                          pred srušenim gnezdom bez moći i snage 

                           Čujem ih jasno ko nebo kad plače.   

                        Pod hladnim zvezdama što liče na svice 

                          čekam da se vrate odletele ptice.