Svi bipedalni stvorovi imaju tu naivnu osobinu da se raduju lepim prolećnim danima.Oni nailaze nakon duge diktatorske valsti zimskog sivila.Plavo nebo i blistavo sunce je ono što i nehotice dira svaku strunu tog kompleksnog instrumenta-duše.

Radost.Čista,detinja radost.Ali za nju nema opravdanja.

Zašto ljudima ulivati lažne nade da če nekad i nekako život biti jednostavan i lep?Gospodo,vaša su detinjstva odavno gotova i vi ste na neki način već mrtvi.Od uspomena se ne živi,a budućnost je tmurna i monotona.Okrenite se ekonomskoj produktivnosti i naravno ''uzgajajte'' decu.Radujte se radosti svoje dece,jer to je najviše što možete.

I evo,sunce se sakrilo dosadnih tamnosivih oblaka-gde je sada vaše raspoloženje?Bolje na miru ispijajte svoju kafu i ne zanosite se tim šašavim stvarima kao što su nada,sreća i smislenost.U prodavnici života jedina roba za nas je zadovoljstvo,kratko i prolazno,ali tako dragoceno.