| Rasti! |
| Autor Nikola Bulj | |
| Sunday, 16 March 2008 | |
|
Kada je Ranko 1. marta zadao temu i propozicije za konkurs, ja sam odmah isto veče napisao ovu pričicu i pokazao mu je, ali je nisam hteo objaviti dok prvi krug i glasanje ne prođu, da na bilo koji način ne bih uticao na autore ili glasače. Sad kad je sve prošlo, ostaje mi da primetim da su bar dva autora na konkursu igrala na sličnu kartu, te da nisam "najgori od sve dece"
- Rasti, moj mali rasti! - gledao sam u njega, sa izmešanom nadom i očajem, znajući da mi je ovo velika šansa a da on presporo raste. Nikada ranije mi se to nije dogodilo, nego eto baš sad, kada su kamere uključene. Nespretno se nasmejem Milici, koja me posmatra vragolasto ispod narandžastih šiški, nekako odozdo. Vlaži usne, oblizuje se, ali džaba kad on ne raste nikako. - Seci - čujem - Ili će ta stvar da se digne majstore ili mi idemo da tražimo drugog, nemamo ceo dan, znaš! - preti producent, ja osetim kapi znoja kako se kupe na čelu, toplota me udara, sav sam rumen od napora, ali ne mogu da uradim ništa. Brankica, rasna crnka utegnuta u belu keceljicu, želi da ga dodirne rukom, da vidi koliko je mekan, ali takva pomisao me užasava i ne dam joj da priđe. Ne dam nikome. Jesu li normalni? - Plašite ga - kažem - svi vi, vaši pogledi, dreka... odstupite, pa ćete videti kako raste, kako je... - U tom trenu je pao skroz, kao probušen balon. Devojke su se nasmejale i počele nešto da šapuću međusobno. Producent se lupio po čelu, a kamerman počeo da plače. E jebem ti nabujak, i rernu, i emisiju i sve... 1. mart 2008. Nikola Bulj |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
