Autor: Slobodan Anić

Završio se „Čarobni strelac“ Karla Marije Vebera na Trećem programu Radio Beograda. Pogledao sam na sat. Nema još ni pola dvanaest. Mogu opet da pokušam da napišem priču. Pokušao sam već pre tri dana, pročitavao sve iznova zadatu temu i nisam ništa uspevao da smislim. Tema mi je jasna, ali mi ništa u vezi nje ne pada na pamet. Tako je i sada.

Konektovao sam se na net. Uključio sam mesindžer. Niko od mojih kontakata nije na mreži. Ne mogu da im zamerim, svi imaju porodične, poslovne ili društvene obaveze. Samo ja sam slobodan. Slobodan da pišem na zadatu temu.

Opet sam otvorio Word i pokušavao da se udubim. Ne... Ništa mi ne pada na pamet. Da nije ograničena dužina počeo bih da pišem pa bi mi usput dolazile ideje, ali kad postoji ograničenje ne može se tako. Otvorio sam opet mesindžer i poslao drugarici poruku: „Laku noć. Odoh na spavanje. Ako želiš da me obraduješ pozovi me sutra. Voli te Ja.“

Ponovo sam se vratio na sumnju, tamu, svanuće... Pokušao sam da izmestim sve to u neki drugi prostor, sa nekim drugim likom. Ne, opet ništa.

Isključio sam računar i legao. Iz kreveta sam prelistao kanale na TV-u. Nema nikakve uspavljujuće emisije. Ostavio sam ga na kanalu TV Jasenica jer posle jedan se uključuju u neki satelitski program, okrenuo se na drugu stranu i zaspao.

Probudio sam se noću i Na TV-u ugledao Vajtu. Pevao je „Zlatnu ribicu“, a ja sam opet zaspao i otišao na pecanje.

Jutro na jezeru je bilo predivno. Činilo se da sunce uranja u vodu i sija odande. Površina vode je bila glatka kao staklo i još vlažna od noćašnje rose. Mreškala se samo kad bi neka buba sletela na njenu površinu.

* * *

U 5:30 sam već bio za kompjuterom i pisao priču.

„Gotovo“, rekoh, „sad si slobodna“.

„A druga i treća želja?“, upita ribica.