Okupao sam se, obrijao, namirisao i očešljao. Obukao sam najbolji autfit koji sam mogao da pronađem među smećem koje sam juče pazario u onom novom šoping molu. Nisam imao puno vremena tako da sam samo strpao dokumenta u džepove od kaputa i izleteo iz stana. Fešn vik je bio hepening koji se retko sretao. Skup tolikog anoreksičnog mesa sa jedva kojom krpicom na sebi je uvek izvlačio radost na moje lice. Definitivno ivent koji nije smeo biti propušten.

Kada se završio performans koji je uključivao paradu žbunova umesto kose i zakrpa umesto odeće po šljaštećem stejdžu popričao sam sa par modela. Prosipale su mi svoje petparačke priče o tome kako su bukovane od strane ovog i onog, kako im sve frendice rade po inostranstvu i slične gluposti. Pohvalio sam njihov fenomenalan luk i pozvao ih na privatni parti u sopstvenoj organizaciji. Nisu imale neki personaliti, ali ko je još mario za to?

Dolazimo obavezno, samo da malo doteramo stajling i promenimo mejkap, zacvrkutale su i otperjale u nepoznatom pravcu.

Krenuo sam kući. Imao sam filing da će večerašnji parti biti odličan.

©Aleksandar Popović (2008)