Noć kada smo se naizgled ponovo sreli

Moram znati šta si mislio

o Suncokretima

onaj čas pre no što sam

prešla granicu

i nasumičnim korakom

počela da te iznova gradim

Htela sam da se ponovo rodiš.

Plašim se da neću pronaći

staru hartiju

i otkriti

jesi li cenio Suncokrete.

Kosmonauti su prelebdeli granice.

Pri povratku zatražiće beli štap.

Jesam li te oživela

svojim staranjem o pčelama

i snom o svicu

koji odlučno gazi veliku Noć

posrnulu u blatu.

Malo svetla

nad zatrtim grobom.

Zasuzim.

O, divnog li prizora.

Na nebu, među razlivenim zvezdama,

sinovi anđeoskih lica

teše bludne očeve razmetnike

koji im zadenuti za oreole

seju nečitke rime

duž očnih jabučica.

I pevamo, plačemo i grlimo se

svi niz cvetne obraze njihove.