Jama!

To je prva misao koja mi je prošla kroz glavu.

U stvari, prvo je tu bio smrad već istrulelih tela ispod mene, ali zašto cepidlačiti.

Prva misao  mi je bila  

Jama!

Otvorio sam oči širom, pokušavajući da upijem što više podataka pre nego još nekog bace preko mene. Nebo je bilo bistro okupano bez i jednog oblaka i zvezde su se komešale po njemu. Izgledalo je kao da je neko dunuo u njih, poput maslačka na vetru i da sada igraju svoj ples bez prestanka.

- Svici

To mi je bila druga misao. Nisu to zvezde. Svici.

Noć je. Znao sam da nikog više neće baciti preko mene. 

Pokušao sam da se pomerim.  Noge nisam osećao, ali znao sam iz iskustva, to nije značilo da ih i dalje nemam. Ruke su mi bile delimično slobodne. Blagim drmanjem ramena pokušao sam da ih skroz oslobodim.

Sivici su i dalje igrali svoj ples kad sam desnu šaku iskobeljao ispod tela nekog vojnika. Prsti su mi bili vlažni, najverovatnije od krvi i osećao sam nešto tvrdo u šaci. Meko, pa tvrdo ...

Ne želim da mislim šta je to moglo biti. Živci su već počeli da mi poskakuju, i to me je zabrinulo.U ovakvim situacijama, čovek mora izvanredno da pazi na živce.

- Ne smem vrištati.. To mi je bila treća misao. 

Nečiji prst ostao je zakačen na mom čelu i pokušavao sam i sve snage da ne misli o tome. Leva ruka mi se činila nekako dostupnijom, i ja počeh sad nju da izvlačim kratkim trzajima. Telo koje je ležalo preko nje i nije bilo preterano teško, ali ono što me zaprepasti behu jauci koje to telo ispuštalo skoro svaki put kad bi se ja pomerio.

Behu to pritajeni, mačiji jauci, kao da ni za pristojan vrisak  nemaju snage. Bila je noć, i znao sam da oko jame sigurno nema straže. Ali ipak, ti jauci su mi zvonili u glavi kao najglasije zvono, i svaki put sam zastajao između trzanja kako bih ih barem malo prigušio.Prst na mom čelu sad je počeo da me peče, i ja se nađoh zarobljen između tog siromašnog  jauka i tog odvrtatnog dodira na meni. 

Znao sam ... živce moram da čuvam. Moram. 

Pokušavao sam da prst otresem glavom i da cimanjem izvučem ruku u isto vreme, i sad kad se setim toga ... zasigurno sam izgledao smešno.