Uoči ovogodišnjeg Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u izdanju „Rada”, pojaviće se prvi srpski prevod najstarijeg japanskog klasičnog književnog dela – „Kođikija”. 

Veliki projekat prvog prevoda na srpski jezik najstarijeg književnog dela napisanog na japanskom jeziku – „Kođiki, zapisi o događajima iz starine”, privodi kraju i prilaže neizostavne napomene profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Hiroši Jamasaki Vukelić, sa svojim asistentima sa Grupe za japanski jezik i književnost i već iskusnim prevodiocima, magistrima Danijelom Vasić, Daliborom Kličkovićem i Divnom Tomić. Japan će na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga biti zemlja počasni gost, a „Kođiki” će biti kapitalno delo i knjiga najveće vrednosti objavljena uoči ove kulturne manifestacije, u izdanju „Rada”.

 „Kođiki” je svojevrsna mitološka knjiga o postanku Japana, o nekim istorijskim događajima, kao i o japanskim carevima, a obiluje drevnim pričama i pesmama koje, kako kaže profesor dr Jamasaki Vukelić, svaki Japanac zna napamet i uči ih odmalena. „Kođiki” je tako i jedna važna „narodna” knjiga.

– „Kođiki” obuhvata veoma dugi period po mitologiji, čak od postanka sveta, a istorijski se bavi periodom do sedmog veka. Autorstvo pripada priređivaču Ono Jasmaru, podaniku koji je po nalogu carice Gemei sastavio „Kođiki” na osnovu kazivanja dvorskog sluge izvanredne memorije, kao i na osnovu nekih dokumenata. Knjiga je nastala u osmom veku, 712. godine, a u 14. veku pronađeni su njeni prepisi. U japansku književnost pismenost je ušla relativno rano, prva sačuvana knjiga datira iz osmog veka. Tada je zapravo odumrla i usmena književnost. Inače, u svetu „Kođiki” nije mnogo prevođeno delo, zbog veoma teškog klasičnog jezika. Postoji nekoliko engleskih prevoda, zatim prevod na ruski, i na poljski – objašnjava profesor Hiroši Jamasaki Vukelić. 

Prema profesorovim rečima, ova knjiga još uvek živi u savremenom Japanu, jer „Kođiki” je izvor svih kasnijih dela japanske književnosti. Značajan deo ove knjige čine i pesme, koje su kasnije prepevavane u umetničkom stilu.

Izvor: www.politika.co.yu