Sedim tako u svojoj kuhinji sama. Podne tek što je prošlo. Radio je uključen, dugme za biranje stanice polomljeno. Ista frekvencija danima, nikada se promeniti neće. Razmišljam šta dalje. Imam gomilu obaveza koje se tiču mog 'o tako dragocenog' obrazovanja, ali sad me tako nije briga za to. Znam da u sobi imam lepu, neotvorenu flašu vodke. Samo moju. Čeka me. Već sam doručkovala vino, tako da će vodka za užinu biti lepa promena. 'I šta onda', glavno je pitanje u mojoj glavi. Jedni viču 'ajmo da se odvalimo, koga briga', sa druge strane 'zašto, to ničemu ne vodi', i treći, pružajući kompromis, 'možda samo narednih pola sata, a onda ću se trezniti dok mi se otac ne vrati, pa možemo da izigravamo svakodnevnicu'.... i tako u krug. I dalje samo sedim i ne preduzimam ništa. Već sam bila ovde. Ono što se razlikuje je činjenica da kada nešto osećaš ovako snažno, ne smeš to ignorisati, inače će te izludeti. A to ranije nisam znala. I zato sedim i razmišljam šta dalje. Možda sa pozovem lika od koga nabavljam travu, da donese nešto jače. Ali, pošto imamo zajedničke prijatelje, a on voli da ''priča'', već popodne bih primila veoma uznemirujuće pozive. On je radoznao, pa bi uzeo što i ja. Lik i nije baš pri parama, samo bi se uvalio u probleme. Posle bi mene krivio, a to mi ne treba. Tako da, pretpostavljam da ga ipak neću zvati.   Imam još tekile u onoj flaši u drugoj fioci. Ne, osećaću se na alkohol čitav dan. Ne samo ja, nego i ceo stan. Onda bi me smarali, a danas baš i nisam raspoložena za intervenciju.....hvala, možda drugi put. Mogla bih ipak da odem na trčanje. To će mi razbistriti glavu. Ali, tu, ujedno leži i moj glavni problem sa trčanjem. Ja ne želim bistu glavu. Ne, ja želim maglu, dim i oblake.  

Šta bi Isus uradio u ovoj situaciji? Isus bi pio vino. Jebi ga, nemam više vina. Religija je tako naporna.   I sad ja treba da napravim neki izbor. Dobar ili loš, kao. Da baš nam je, generalno kao ljudima, pomoglo to odvajanje na dobro i loše. Zašto nam niko ne kaže u startu: Svet je siv. Na početku Biblije treba da piše:   ''Ok vi tamo, svet je siv. Čisto da razjasnimo u startu. Ja sam Bog (ako vam to ne znači ništa, probajte sa Kuranom), i stvorio sam vas. Što.....ne znam. Ali, zavlačiću vas narednih par stotina stranica. Jer ja sam Bog i mogu da radim šta hoću. A i prilično mi je dosadno, pa će ovo verovatno biti duuuuuuga knjiga. Imam klinca, poslaću ga vama kada mi dosadi, da ga zakucate za drvo. To će ga naučiti da ne dira šporet, balavac razmaženi!!! ...... Isuse, Isuse, beži od tog štekera, jebem ti sunce! Isuse!.... Gde sam stao?..... Da, poslaću ga vama uskoro, kako mi se čini. Biti samohrani otac je ponekad teško. Ali, šta da radim.... Ona je htela karijeru glumice, a sad nadograđuje ljudima nokte u kozmetičkom salonu ''Kod Caneta''. Ali, nema nazad. Bilo je lepo dok je trajalo....čitavih šest meseci...čekaj malo, to nije u redu....šest meseci....koliko ženi treba da izleže jaje? Šest ili devet? Uglavnom... Isuse! Ne diraj tu peglu! Jebem mu lebac! Sklanjaj se odatle!..... To je sve za danas. Nastavak sledi. Kiss''  

 ...Ili tako nešto. Takva priča bi me utešila. A ne svo ono sranje tipa 'ja sam savršen, vi niste, nja-nja-nja-nja-nja'. U najvećem broju slučajeva je ovako:

-Bože, pomoži mi.

-Šta je bilo sad? Pravim puding....

-Bože, ne znam kuda da idem dalje.

-Pa...ovaj....pitaj nekog usput.

-Šta?

-Pitaj nekog. Evo ona žena na bicikli izgleda kao da je odavde.

-Ne, Bože.....Ne znam kuda dalje U ŽIVOTU. Ne znam šta da radim.

-Pa šta radiš sad?

-Pričam sa tobom...

-Ne, čime se baviš?

-Ja sam stomatolog.

-Zaboga, šta je to? Zvuči užasno....

-Ja brinem o zubima drugih ljudi.

-Pa...možda je tvoj problem upravo tu. Možda treba više da brineš o svojim zubima, a ne tuđim.

-Hoćeš da kažeš, Bože, da treba više da se posvetim svojim potrebama i duhovnom razvoju, i ne brinem šta drugi misle o tome?

-Ne..... samo sad mislio da treba da brineš o svojim zubima. Ali, ni to tvoje nije loše.

-Zar ti ne bi trebalo da si prosvetljeni duh, vrhovno biće i sve to?

-Ovaj.... khhhhhhhhhhhh............. ne... čujem...... khhhhhh.... te..... veza...... khhhhhhh..... prekida........ khhhhhhh....... ne...... kiss... tu-tu-tu-tu.

   Ljudi su naivni. Treba ih odmah upozoriti.....a ne da tumaramo slepi po ovom kamenu. Samo kažem....