Rano rani turkinja đevojka,
prije zore i bijela dana,
na Maricu bijeliti platno.
Do sunca joj bistra voda bila,
od sunca se voda zamutila,
udarila mutna i krvava,
da pronosi konje i kalpake,
ispred podne ranjene junake.
Pa nanese jednoga junaka,
uzela ga voda u maticu,
okreće niz vodu Maricu.
Viđe junak kod vode đevojku,
pa je poče Bogom sestrimiti:
"Bogom sestro, turkinjo đevojko,
baci mene jednu krpu platna,
izvadi me iz vode Marice,
čestitu ću tebe ostaviti!"

Đevojka se na Boga primila:
baci njemu jedan kraj od platna,
izvadi ga vodi na obalu.
Na junaku rana sedamnaest;
na junaku čudno odijelo:
o bedri mu sablja okovana,
na sablji su tri balčaka zlatna,
u balčacim' tri kamena draga,
- valja sablja tri careva grada!
Veli junak turkinji đevojci:
"Sestro moja, turkinjo đevojko,
koga imaš kod bijelog dvora?"
Reče njemu turkinja đevojka:
"Imam jednu ostarjelu majku,
i imadem brata Mustaf-agu."
Progovara dobar ranjen junak:
"Sestro moja, turkinjo đevojko,
idi kaži bratu Mustaf-agi
da me nosi dvoru bijelome;
kod mene su tri ćemera blaga,
u svakome po trista dukata:
Ja ću jedan tebe pokloniti,
drugi tvome bratu Mustaf-agi,
a treći ću sene ostaviti,
da ja vidam svoje grdne rane;
Ako Bog da rane da izvidam,
čestitu ću tebe ostaviti
i tvojega brata Mustaf-agu."

Ode cura dvoru bijelome,
te kazuje bratu Mustaf-agi:
"О moj brate, Mustaf-aga,
dobila sam ranjena junaka
na Marici na vodi studenoj;
kod njega su tri ćemera blaga,
u svakome po trista dukata:
jedan hoće mene pokloniti,
a drugi će tebe, Mustaf-aga,
a treći će sebe ostaviti,
da on vida svoje grdne rane;
Nemoj mi se brate prevariti,
da pogubiš ranjena junaka;
Donesi ga dvoru bijelome."

Ode ture na vodu Maricu;
a kad viđe ranjena junaka,
uze gledat sablju okovanu:
Manu njome, odsiječe mu glavu!
Skide s njega divno odijelo,
pa on ode dvoru bijelome.
Pred njega je sestra izlazila,
a kad viđe što je učinio.
ona reče bratu Mustaf-agi:
"Zašto brate, da od Boga nađeš!
zašto zgubi moga pobratima?
na što si se jadan prevario
- a na jednu sablju okovanu!
eda Bog da odsjekla ti glavu!"
To mu reče, uz kulu uteče.

malo zatim vreme postajalo,
dođe ferman od cara turskoga
Mustaf-agi da ide na vojsku.
Ode mujo na carevu vojsku,
pripasao sablju okovanu;
A kad dođe u carevu vojsku,
gleda sablju i malo i veliko:
nikome se izvaditi ne da.
Dođ' u ruke Kraljeviću Marku,
sama mu se sablja izvadila!
Kad je Marko sablju zagledao,
Al' na sablji tri slova 'rišćanska:
Jedno slovo Novaka kovača,
drugo slovo Vukašina kralja,
treće slovo Kraljevića Marka.
Pita Marko ture Mustaf-agu:
"Oj Boga ti, tursko momče mlado,
otkud tebe ova sablja britka?
Ili si je za blago kupio?
Ili si je u boju dobio?
Ili ti je od baba ostala?
Ili ti je ljuba donijela,
donijela ljuba od miraza?"