Ako odem, možda stanem, možda vratim stari plamen,

ko bi znao šta bi bilo, bilo kad je nešto milo.

Nisam skromna, nisam smerna, ne umem da budem verna,

i ako se tebi vratim, mogu samo da te patim.

Ne želim ja tvoje oči, niti tvoje ruke, ni da puziš ispred mene,

ne navalići sebi muke.

Dok ponizno stojiš tu, ja sam đavo ko u snu, muči ću te,

vatrom strasti u ponor ćeš zato pasti, putovćeš dugo dole,

ljubićeš i laži gole.

Za mene ćes glavu dati, a ja neću okajati. Niti suza niti krik,

za mene si samo lik.