Nedam vam da ubijete moju dušu, ona je vek nad vekovima moć nad moćima, svetinje koje se ne sme taći, telo, to je ono što možete da uništavate, da  ga mučiti, kinjiti, ma ništa vam ja ne mogu uraditi protiv toga, ono je materija koju možete koristiti u razne svrhe, ali duh koji uzdiže koji je van domašaja svih vaših podlosti, kolebljivih ljigavaca, koji ne znaju gde da počnu a gde da završe, koji nemaju osim to malo materijalne osnove ništa drugo, ruglo ovoga sveta, bezbožnici, koji uporno dokazuju da su verni bogu, nudeći mu pare, krvlju obojenim, nečijim znojom i mukom. Vi niste nikada razumeli čemu šta služi, gde su granice koje ne smete nikada preći, i ako ih pređete pokušajte da ih humano popravite, pokušajte da vratite duhovno nad materijalnim.

Ljubav, šta je to za vas, gde je osećate, šuškanje umotano u ukrasni papir, koverte pune dušom bolnih, davajući spašavajuci tu materiju koju vi uništavate, svesno, ne vi nemate ni savesti ni ljubavi vi ste otpad ovoga sveta, ali najtužnije je što vas sve više ima, i što zauzimate pore ovoga drštva, dišete kroz njega zagađujući, više nego ijedna fabrika,ovozemaljski svet. Eh, gde  čistota leži, kad biste malo okrenuli tu svoju nadmenost, videli biste obično duhovno biće, koje ima vedrinu slomljenoga tela, videli biste taj smešak, koji pokušava da vsa vrati na vašu misiju, ali magla je gusta a vi ne želite da je razmaknete, još uvek se nadate da ste uradili dobro, da, samo za sebe, koliko ste slepilo navukli, prosto je neverovatno da možete uspravno da hodate.

Ipak koliko god vaš odnos bio masakar za duše drugih, vi je ne možete uzeti, niti dotaći, vi ste stranac za nju, i ona je jača od vas, vas koji je nemaju i ne shvataju siromaštvo.

Ne nećete mi uzeti dusšu.