Idite od mene utvare i zveri,

Ja znam da se sada samo đavo ceri.

Idite od mene, tonite u tamu,       

Poješće vas mrak, kao pion damu.

Ne vucite mene, u odaje vaše,

Gde po vama samo, crni đavo jaše.

Meni svetlost sija, tamo negde gore,

Gde se pesma peva, i gde sviću zore.

Mene bog, pozvaće u njegovo krilo,

A vama nek prosti, i prosto vam bilo.

Skinite plaštove i odore teške,

Samo čovek može da odlazi peške,

Hodom,  ponosito uspravnoga čela,

Ova duša neće,  nije nikad  htela.