Prilike postoje samo jednom, i nisu bunjište koje ih prima, one su samo karta u pravcu koje kad propustiš,  drugi ih ima.

Nije sudbina koja nas pita, karma i sreća koja nosi zapis, mi smo tu da nas bude i da usrećimo druge ljude.

Koliko može da bude teško, probali ste bar jednom svi, a prilika još uvek ima da nastavimo putem tim.

Znam reći ceš mi, da mogu da gledamo i da nas ledi, prokleto jako, al moram reći da i to bledi i da nas bog kuša tako.

No nije moje da sudim nikom, i ne pokušavam da budem svetac, ja  jednostavno živim tako, da na kraju zaplače svako.

Taj osećaj tuge i nemoći, oči uprte u drago biće, ne nije prilika i nije sreća, sve dok se život dalje ne miče.