Grejanje je bilo uključeno čak i pored povisokih dvadeset stepeni van trole. Stojim, a ispred mene sede bakica i još jedan čovek, njen sin. U krilu su im dva deteta. U njenom dečačić plave kose u raskopčanoj perjanoj jakni, a u njegovom devojčica sa dva repića uvezana žutim gumicama. Unutra je sparno, a svi prozori su zatvoreni. Kao da nikome ne smeta vrućina koja steže za vrat dok trolejbus tandrče. Vazduh odiše ustajalim znojem i nataloženom prljavštinom. 

Vidi, tata! Fića! – uzviknu dečak u trenutku kada je pored nas promileo fića crvene boje.

Fića, jeste, nasmeja se tata. Kako je Darko upamtio, vidiš li, mama? – obratio se čovek bakici u čijem naručju je Darko sedeo. Ona se na to samo osmehnu tankim usnama i pomilova dečakovu zlatnu ćubu. 

Dok je Darko tokom cele vožnje bio razigran i pričljiv, toliko je njegova sestrica bila ćutljiva i, činilo se, pospana. Obraščići su joj se zajapurili od toplote, a glavica joj se posle nekog vremena polako iskrenu u stranu naslanjajući se na tatine grudi. Sklopila je okice, napućila usne i činilo se kao da želi da se Darkovo čavrljanje što pre završi. Počela je da trepće zatvorenih očiju, onako kako to deca rade kada žele da gledaju šta se oko njih dešava, ali da se drugima čini kao da su im oči sklopljene. Nasmešio sam se setivši se sebe u tim godinama kada sam to isto radio. Darko prozre njenu nameru i uzviknu vrpoljeći se u bakinom krilu dok je uperavao prst ka sestri: Tata! Mia sve gleda!

Ne gleda, Darko. Pusti sestru da spava, smirivao ga je otac tonom koji je oslikavao neprijatnost zbog sinovljevog vikanja.

Ali gleda! Mia, prestani! – uzviknuo je dečak i udario šakom sestru preko usta. Devojčica se trgnu i prevuče prstićima preko usana dok je držala čvrsto stisnute oči. Ćutala je. 

Sram te bilo! Kako se to ponašaš?! Čekaj samo da ti majka čuje za ovo! – počela je baka da grdi. Mia, sunce, jesi dobro? Daj da vidi baka. 

Prošlo je nekoliko minuta dok je u troli vladala tišina koju je narušavalo jedino kloparanje trole u pokretu. Devojčica je zamišljeno gledala kroz prozor dok ju je otac čvrsto stezao u naručju. Darko, progovorila je iznenada, ti si zao. Ne volim te. Zao si. Dečak je pokunjeno pogleda, a baka tužno uzdahnu bacajući zamišljen pogled negde u daljinu. Trolejbus se zaustavi otvarajući vrata u pokretu. Izašao sam napolje.  

©Aleksandar Popović (2008)