U četvrtak je u prostorijama „Srpske književne zadruge“  predstavljena prva knjiga jubilarnog, 100. kola SKZ. Jedna od najstarijih evropskih književnih edicija, koja među čuvenim plavim koricama i pod prepoznatljivim znakom koji je sačinio Jovan Jovanović Zmaj traje od 1892. godine. 

Pod impozantnim rednim brojem 660, čast je dobio Miro Vuksanović i njegova knjiga „Semolj ljudi“, završna knjiga trilogije o neobičnim rečima iz zavičaja u Gornjoj Morači u Crnoj Gori. Ona je „poklopac celine“. Za razliku od prve dve, „Semolj gore“ i „Semolj zemlje“, napisanih ijekavskim izgovorom, „Semolj ljudi“ napisani su ekavski.

Nova Vuksanovićeva knjiga nosi podnaslov „Azbučni roman u 919 priča o nadimcima“ i odnosi se na ljude iz semoljskog kraja, donekle proširenog novim prostorom u kojem su se našli - novosadskim, somborskim...

- Malo je ljudi koji liče na svoja imena, ali svaki čovek liči na svoj nadimak. To sam dokazivao na 919 načina. Toliko „Semolj ljudi“ ima delova, toliko priča, toliko likova. To je razgovor s precima i samim sobom - rekao je Vuksanović.

Čitamo nadimke: „Alabura“, „Burlekalo“, „Vićmija“, „Gnjeco“, „Dendek“, „Đozlan“, „Egonja“...

Semoljske knjige su jedna ogromna čežnja, tvrdi autor, jer je u njima zapisivan maternji govor u časovima kada je gubio reč. To je ispovest jezika na umoru.

U osnovnom značenju reč „semolj“ imenuje mnoštvo, rekao je Vuksanović.

- Ona otvara put čitanja. Naporno je onima koji su navikli na brzu hranu i isto takvu literaturu. Neobično je onima koji misle da srpski jezik ima nekoliko stotina pojmova, pretežno političkih, svakodnevnih. Dosadno je onima koji ne znaju da je čitanje važan posao. I onima što o knjigama sude po stranačkoj pripadnosti. Semoljske knjige su članice samo jedne stranke. Njeno ime je - srpski jezik. Tamo je upisan i njihov pisac. Uplatio je doživotnu članarinu - rekao je Vuksanović.

NOVA IZDANJA

U 100. kolu SKZ, objavljene su i biće uskoro predstavljene i knjige: „Učenje jezika“ Milovana Danojlića, „Manastirski baštovan“ Đorđa Sladoja, „Ludački rukopis“ Dragana Lakićevića, „Sara“ Petra Sarića. Do maja biće objavljene dve istoriografske studije: „Srpska državnost do 19. veka“ Radoša Ljušića i „Istočno pitanje i srpska revolucija“ akademika Čedomira Popova. Zatim, autobiografski roman Mome Kapora „Ispovesti“, knjiga Pavla Ugrinova „Zauvek“, koju je dao Zadruzi za života i knjiga pesama „Pesma u pesmi“ Dragomira Brajkovića.