"Dobar dan."
"Dobar dan, sedite."
"Hvala, jel' mogu ovde?"
"Da, da, naravno!"
"Hvala."
"Vi ste?"
"Broj dvanaest."
"Dajte mi pločicu."
"Izvolite."
"Postaviću vam nekoliko pitanja. Potrebno je da iskreno odgovorite. Možete da odbijete da odgovorite na svako pitanje, ali će se to negativno odraziti na vaš ukupni rezultat. Razumete li me?"
"Da, savršeno. Mogu da ne odgovorim, ali to je minus."
"Tako je. Da li ste spremni?"
"Mislim da jesam."
"Počinjemo. Da li vam se događalo da ne možete da se probudite iz sna?"
"Jeste, događalo se, ali…"
"…da?"
"Mislite li onako, kad sanjam pa znam da je to san, a ne mogu da pobegnem iz njega? Ili…"
"Ili?"
"Pa, ili kad se onako, nađete između sna i jave. Svesni ste, ali vam se telo ne pomera, a vidite san i čujete stvarnost…"
"Zanimljivo. Koliko vam se često to događalo?"
"Ne mogu tačno da se setim. Znam da se događalo u određenim situacijama. Na primer, kada pokušavam da izbegnem snove, pa legnem tek kada me iscrpljenost natera. Često sam imao i druge pojave, osim tog kočenja, te sputanosti…"
"Druge pojave?"
"Aha, nekad mi se dogodi da se potpuno probudim, da mogu da čujem i vidim stvarnost, ali ipak ne mogu da se pomerim…"
"…hm, to je zbog pada šećera…vidim da imate problema sa tim…"
"…jeste, ali nije da ne osećam telo, već osećam stegu. I osetim još nešto…"
"Još nešto? Šta?"
"Osećam kako me demon siluje. Osećam da mi je stegnuo ruke, baš ovde u zglobovima i vidim ga krajičkom oka. Napastvuje me s leđa."
"Hm. Vidite ga?"
"Ne, zapravo ne."
"Po čemu znate da je demon?"
"Znam."
"Sigurni ste?"
"Da."
"Kako izgleda taj demon?"
"Pa, ne vidim ga, rekoh, više ga naslućujem."
"Znači, vi mislite da je on tu…"
"…ne, on je zaista tu…ali ne dešava se to toliko često."
"Koliko često se pojavljuje?"
"Bio je dva puta, možda tri, ne više."
"Hm. Znači, događa vam se da ne možete da se probudite iz sna?"
"Događa se."
"Da li vam se događa da ste dezorijentisani kada se probudite?"
"Da, događa se…"
"Da?"
"Događa se da ne znam u kojoj sam prostoriji i u kom sam gradu. Ponekad se zabunim samo oko strane sveta, kao da mi se cela stvarnost preokrene za trenutak. Nekad mi se čini da sam u snu putovao…"
"Molim?!"
"Da, da, putovao. Probudim se i imam osećaj da sam bio negde drugde, snažan utisak, kao da sam tek stigao. Kao kada se vratite posle dugog letovanja u rodni grad, pa je sve u isto vreme staro i novo…"
"Dobro, znači događa vam se…"
"Definitivno!"