Moj život je sveo cvet, na putu mom prekinut let.

U meni divljaju oluja i bura, al jos me nešto kroz

život gura.

Ni suza viš nema, a oči postaju hladna stena.

Ko mermer sivi kad ga klešu, i moju dušu,

tako tešu.

I niko ne zna kako postojim,i da se svega

pomalo bojim.

A ostah željna cveća i rose, potoka hladnog,

i noge bose.

Skučena, sama, bežim u kut, i sakupljam ostatak

pod svoj skut.