Lica:

Markus, vampir, noćno stvorenje gladno krvi i bez moralnih skrupula, živi u dosadi i nemoralu. U nemrtvom stanju je već dve godine, otkako se razočarao u život i na prevaru bio namamljen u večno prokletstvo. Za sve krivi svog starijeg brata, kojeg je te kobne noći zatekao u offside poziciji sa svojom verenicom čiji gubitak ni do danas nije uspeo da preboli.

Arčibald, usamljenik, preobraćeni vernik, u potrazi za spasenjem duše svog unesrećenog brata. Smatra da je njegova dužnost kao vodiča kroz život izneverena, i da je njegov lični zadatak spašavanje zabludele ovce. Misli da je vampirizam više stanje uma nego tela, i da se samim tim može izlečiti ili bar lečiti.

Marisa, vampirka koja je pre dve godine zarazila Markusa u parku (lokacija: Dunavski park noću)

Statisti:

Mia, Markusova krvna sluškinja u darkerskom fazonu. Markus ju je ujeo jednom prilikom, a ona je uzvratila i ujela njega, i od tad su zajedno. Veže ih nešto manje od ljubavi a veće od života.

Prolaznica, potencijalna žrtva u prvoj sceni

Deo prvi, scena 1

Markus, Arčibald, Prolaznica;

Noć, pun mesec, pusta ulica, Markus u širokom planu, krupni plan na njegove oči koje zasijaju crveno, krupan plan trotoara, ženske noge u cipelama sa štiklom, koraci odzvanjaju kroz noć.

Markus se teatralnom gracioznošću kreće uz zidove kuća, reži zubima na kameru, osmatra noć.

Ženski koraci, široki plan prolaznice, osvrće se, ne vidi ništa, nastavlja plahovito, dolazi do ugla.

Markus je hvata sa leđa i savija joj vrat, lagano ga miluje noktom u krupnom planu i reži, spremajući se za ujed...

Arčibalda ne vidimo odmah, ali tu je i prekida krvavi pir na samom vrhuncu.

Arčibald:
(potpuno smireno, kao da prisustvuje uštogljenoj čajanci, naslonjen na drvo par metara od njih)
I onda su živeli srećno do kraja života. Ili možda nisu?

Markus:
(Iznenađen, kao da malo gubi zanimanje za svoj plen, na ivici blagog osmeha)
Razumećeš kad kažem da je ona samo devojka za jednu noć?

Arčibald:
(klima glavom, nastavlja u mirnom tonu)
Živi brzo, umri mlad, budi lep leš... Nadam se da koristiš zaštitu...

Markus:
(Postavlja prolaznicu ispred sebe kao živi štit, odgovara prezrivo)
Uvek tu da se brineš o meni, zar ne, stariji brate?

Arčibald:
(reči su ga pogodile, klima glavom tužno, više za sebe, ali se pribere)
Želim da razgovaramo. Nasamo.

Markus:
(Pogleda u devojčino lice, nasmeje se)
Pre ti nikad nije smetalo da pričamo dok jedemo? Ili si ljubomoran što samo ja jedem. Uvek si bio pomalo ljubomoran, priznaj...

Arčibald:
(pomalo iznervirano)
Spasiću te, hteo ti to ili ne!

Markus u trenutku odgurne devojku i baca se na Arčibalda, ali se zaustavlja na centimetar od hladne cevi pištolja koja mu je uperena između očiju.

Arčibald:
(hladnokrvno i spremno na najgore, ali sa bratskom ljubavlju u očima)
Molim te, nemoj da izabereš lakši način.

Markus
(pomalo iznenađeno)
Srebro?

Arčibald
Možeš da se kladiš

Markus:
(Sa osmehom ponosa)
Znaš šta, upravo sam shvatio da je ovde ipak malo prohladno. Možda je bolje da se povučemo i porazgovaramo u četiri oka, ...negde na toplom?

Arčibald spušta pištolj i ostavlja ga za pojas, spušta mu ruku na rame.

Markus:
(Pomalo izblamirano)
De, de, nemoj sad da se pekmeziš, neko će nas još i videti...