Deo drugi, scena 1

Markus, Arčibald;

Mračna lokacija, titravo svetlo, gomila knjiga na policama iza, dve fotelje, prastare i iskrzane, mali sto sa krvavo-crvenim stolnjakom, Markus i Arčibald sede jedan naspram drugog i odmeravaju se.

Markus:
(Pruža ruku pokazujući na prostor oko njih)
Šta kažeš, sve ovo je moje. Priznajem, treba malo da se uredi, ali znaš kako kažu – svoja kućica, svoja slobodica.

Arčibald:
(Zgađeno gleda oko sebe)
Ti ovo zoveš slobodom? Ovu jadnu egzistenciju na ivici razuma? To nije sloboda – to nije život!

Markus:
(Razljućeno se nagne prema Arčibaldu, iskolačenih očiju i nakrivljene glave )
Imam vest za tebe brate, ja odavno nisam živ!
(Pruža mu levu ruku, desnom opipavajući sopstveni puls)
Pipni! Hajde, opipaj! Ne teče krv ovim sasušenim žilama, samo otrov. To što vidiš paru kad pričam nije moj živi dah što se ledi, već zagrljas smrti same koji dolazi po sve nas.

Arčibald
(pokušava da ostane hladan, ali nešto počinje da mu gmiže uz kičmu)
Ne mora da bude ovako!

Markus
(U vatri)
Ne mora? Misliš, mogu da se vratim kući, da živim normalno?
(skače sa stolice, okreće mu leđa)
Da idem na fakultet ponovo, hranim se u menzi, učim po celu noć, izlazim u grad, da se družim sa ljudima...
(okreće se i pogleda ga, zajedljivo)
Reci mi samo, družiš li se malo sa burekom pre nego ga zagrizeš?

Arčibald
(Uperi prst u njega, drži mu govor kao mlađem bratu)
Ne govorimo mi ovde o bureku Markuse! Znaš to i sam! Pričamo o ljudima, ljudima kakav si i sam bio ne tako davno. Ne reci mi da se ne sećaš, jer neću ti verovati! U pitanju su duše nevinih ljudi. Nisi prokleo samo sebe u svojoj gluposti, svaki put kad ispiješ nečiju krv zauvek mu otmeš i dušu. Nemaš prava na to. Ne mogu ti dozvoliti Markuse!

Markus
(Iznenađeno)
Otmem? Ti bi trebao da znaš sve o tome Arčibalde! Da mi nisi preoteo jedinu ženu koju sam ikada voleo, ne bismo sada stajali ovde znajući da će samo jedan otići.

Arčibald
(Zbunjeno)
Šta? O čemu govoriš?

Markus
(Unosi mu se u lice)
Da, o čemu govorim? Govorim o onoj noći kad sam vas zatekao zajedno, znaš ti o čemu govorim. Mrtav?
- Bio sam mrtav i pre nego što sam digao ruku na sebe, jer ti si me brate ubio, ti si Arčibalde uzeo moje srce i sažvakao ga i ispljunuo te noći, ne reci mi da ne sećaš se jer neću ti verovati.
(čeka na reakciju – Arčibald šokirano pada u naslon stolice)
Te noći sam se izgubio, izgubio zauvek, kako ti kažeš...