Deo drugi, scena 3
Markus, Arčibald, Mia;
Nazad u Markusovoj jazbini, retrospektiva se završila. Arčibald sebdi ćutke, Markus seda i iznervirano podiže zvonce sa stola i zvoni 2 puta.
Arčibald
(jedva dolazi sebi)
Ja... nisam znao...
Markus
(Zajedljivo)
Ono što ne znaš ne može da te ubije, zar ne?
Arčibald
(čovek uhvaćen na delu, bez odbrane, ali sa iskrenim kajanjem)
Znam da sam pogrešio. I žao mi je, veruj mi, iskreno mi je žao. Svaki dan otkako si nestao boleo me je više nego što možeš da zamisliš, možda baš zbog greha koji nikad nisam stigao da ti priznam...
Markus
(u šali, ne vidi se da li je nezainteresovan ili skriva emocije)
Znam da sam pogrešio. I žao mi je, veruj mi, iskreno mi je žao. Svaki dan otkako sam nestao boleo me je više nego što možeš da zamisliš, možda baš zato što nisam stigao da ti oprostim što si bacio moju devojku na krevet ne znajući da ću vas videti...
(pauza... razmišlja...)
Ali opet, nisi ti sam kriv. Za takve stvari je potrebno dvoje...
(nova pauza, nakrivi glavu, a onda se radosno okreće)
Opraštam ti! Praštam i njoj. Baš fino od mene, zar ne...
(Odahne, kao da mu je pao veliki kamen sa srca... dalje tužno:)
- Hoćeš li me sad ostaviti da trunem na miru?
Arčibald
(Zgranuto)
Nikada te neću napustiti! Nisi sam u ovome, zar ne shvataš! Znam da ne želiš pomoć, pogotovo ne moju, iako kažeš da si mi oprostio, ali jednom sam te napustio – neću više nikada.
Markus
(dosađuje se i zeva)
Ah, novopronađena hrišćanska ljubav... blagosloven sam... Oprosti sad ti i meni i sebi i prekini sa tim...
Mia donosi tacnu sa dve čaše krvavo-crvene tečnosti i spušta na sto, poklanja se Markusu i dolazi bez reči. Markus pokazuje rukom Arčibaldu da se posluži!
Arčibald
(Zgađeno)
Šta je to? Nije valjda ljudska krv? Markuse, ja...
Markus
(Smeje se od srca, kako očigledno nije odavno)
Uzmi slobodno – najobičniji sok od borovnice... koliko se sećam taj ti je omiljeni...
Arčibald
(Pije gutljaj, klima glavom i spušta čašu)
Otkad VI pijete sok od borovnice?
Markus
(Kao ozbiljan i snob)
MI ne pijemo odavno, mislim da nam je prvi put danas... Sok je zbog tebe, mada me neće ubiti da ga pijem... samo neće ugasiti večnu žeđ... ne kao slatka krv...živa krv... crvena, topla...
(počinje da se gubi pomalo u maštanju o krvi)
Arčibald
(ljutito, dopola skače iz fotelje)
Prestani!
