Ogrubelo izborano lice, ali začuđujući nežan glas.

Ruke svele, žulj  ispunjava dlanove, ali pokreti su više,

brzi, mladalački.

Vremešnost je ostavila dubok trag, bola i patnje,

ali duša je ostala čista, netaknuta.

Tužan život, dosta promašenih snova, ipak nisu

mogli da je unište, da je iseku.

Izdajstva, uništene želje, ali istorija ne stoji,

ona neumoljivo gazi.

Nikada nije dozvolila da poteče otrov u njenim venama,

zato njeno prisustvo odiše prisnošcu.