Na glavu joj sede
sivi pas

Čeljustima
povuče kosu
i lice joj
zateže

Gledaju
njene oči
u ogledalo s nadom

Na tren i sada
ona
Opet je mlada

Tad pas zalaja
a sedi pramen
njušku bocnu

Drugi
šibnu njoj čelo
Duboku ostavi
boru

Za psom
ona potrča
Al’ stiže samo pseću senku

Pred zoru

na šnalu nagazi

Promumla bezubo:
-Joj...

Natalija Živković, 2007.