San me hvata i oči mi sklopi,

celo moje telo sanski otrov opi.

Šta se u snu zbiva, gde se život skriva,

gde počinje slast, kad se budi strast.

Nepoznatom težim, ne želim da ležim,

ali san me hvata otvara sva vrata.

Volim noć, tad živim i tami se divim,

ona skriva sve, i mene kad skrivim.

Tad se pale lanpioni, ujedaju škorpioni,

otrovi se šire, mnogi se i mire.

Pod okriljem tame skrivene su mane,

sva nepravda sveta, skrivena je meta.

Tuđinci se vuku ponekog pretuku,

u sablasnoj noći može štošta proći.