Pažljivo korake bezmerju predajemo.

Ispucali pločnici u vidike

osujećene milošću sunca se preobratiše.

Zalutale zrake u venac očekivanja

vetrom valja sputati.

Obnaženi mišlju o povratku

u sebe tragove reči sakrivamo.

Svečani mir kaznom tišinu okajava.

Kao da nam je suđena mamurna svetlost.

Narečje spokoja iz nemuštog jezika

kapi novih smislova slaže.

Rečima puteve gradimo.