Na put dalek već se dugo spremam

Al da krenem ja hrabrosti nemam,

Prepuknuće od tuge mi srce

Na zgarištu moje rodne kuće.

Kad ugledam Slanu, Karišnicu

Gde sam nekad davno sretan bio,

Činiće se mojoj duši setnoj

Nisam nikad ja ni odlazio.

I tako ću tužan i opijen

Da obiđem sve što sam voleo,

Vratiću se još više nesretan

Jer krajinu nisam preboleo.

I poneću iz rodnoga kraja

Iz vazduha ono što mi fali

On predivan a ja sav nesretan

Nikad nisam bio tako mali.