Napravi mesto za mene u tom malom kutku nase sudbine i privij me u svoj zagrljaj...

Zatvori oci i samo me osecaj, poput vetra na svome licu, mirisa koji vetar nosi, uspomena koje mirisi prizivaju, osecanja koja te uspomene bude...

Miluj me svojim recima, da zadrhtim...poput titaja tvoga imena na mojim usnama i one dve reci...nikada izgovorene, koje osetimo, kao sto osetimo jedno drugo...

Pomiluj me pogledom, makar samo u prolazu, da imam trenutak koji bih cuvala u svojim uspomenama skrivenim od neumoljive prolaznosti zivota i svega u njemu.

Daruj mi jedan trenutak sebe, jedan deo vecnosti, da te utkam u svoje rime i sacuvam od zaborava...