Sam zapali žbun

pa ga hitni nebu

da ti ugasi srdžbu

i da ne pukneš

malen.

I deo sopstvene kože

žiletom precizno

iseci

da krvnici tvoji

poprime crven trag

koraka, daha, sna.

Izvrni misli svoje

i nosi naličje

da te pred svim očima

nadkrije crni val.

Generacije cveća

spiraće tvoj bes

teškim, beskrvnim bolom.

Vrediš li reči svojih,

malen i siv?