Škripa rasušenog parketa,

slutim korake

Nikog iz kuhinje ne dočekamo.

Višak tanjira i escajga.

Da li se vreme

najednom obrušilo

po krovu naše kuće?

Ptice sa visine primete

samo svetiljke koje žmirkaju

pred smrt.

Živote prelete.

Da smo znali šta nas je to

predodredilo za tišinu

Da smo znali da se pred san

najlakše isperu umorne oči

i da kamenje jedino ostane

na svom mestu

i da ptice jedine

uvide suštinu...

Možda  bi u polusnu

ili poluslutnji

umeli da izgradimo

toplija gnezda.