Poj slavuja
Autor: Slobodan Anić

Svakoga maja,
kad se čuje poj veselog slavuja,
kada priroda na sve strane buja,
u srce moje useli se tuga.

Setim se tada nekih davnih dana
i zelenog luga u kome smo rasli,
dok su na proplanku jaganjci nam pasli,
a mi se ljubili ispod jorgovana.

Sad je opet maj
i čuje se pesma slavuja iz luga.
Po selu se širi miris jorgovana.
Da l' se i ti sećaš svoga starog druga
i onih naših mladalačkih dana?

Znam, ljubavi, znam, kose su nam sede,
sećanja lagano nestaju i blede,
al' ipak se seti svoga starog druga
kada čuješ pesmu slavuja iz luga.