Ka meri postojanja 

to što se vama čini

da ovde uzalud

nepotrebno

besmisleno

skrajnuto

stojim

daleko od puta za kojim

se čezne u snovima

to što se vama čini

da ovde uzalud

nepotrebno

besmisleno

skrajnuto

stojim

daleko od puta za kojim

se čezne u snovima

trajem na stazi ka nepoznatom

privid je

to što mislite

da kotrljanje

zamenih za mir i tišinu

dobrovoljno

grešite

preko mene senke klize

svetlost i tama

u stalnom nadmetanju

to što me ne pohode

i vencima slave me ne kite

i lude ptice ne sleću

na moju oblu zabit

tek je slučajnost

koja ne zaslužuje pozornost

a može da vam zavara misao

kojom biste da dosegnete

suštinu

ovde ja

odradjujem pošteno

svoju sudbinu

nemajući kuda da odem

(u vašu pesmu?)

ne znajući kako sam dospeo dovde

(iz nečije pesme?)

ovde ja

oblutak

glumeći vas

čekam čizmu vremena

da se popne stepenicama strepnje

zgaziće me

isitniti

u prah pretvoriti

i biću sveden

na ljudsku meru postojanja