Улица неког цара

Како је тешко живјети на углу.

Спајање улица на прагу куће доноси прашину

и буку.

Цвијеће у дворишу вене.

Руке дрхте, јер живци су ослабили од сирена аута,

просипају пасуљ тек очишћен.

Патина боје мрака пада по фасади.

Узалуд кречимо.

Дјеца ломе кољена на стази која води до капије

јер не могу да се играју у парку

превише је опасно

превише је паса.

Како је лако бити срећан на углу,

на углу у кући на два или три спрата

са балконом

са балдахинима

са високим плафонима

са једним степеником који води са тротоара.

Са собом у којој живе само књиге.

Ћошкасте књиге,

папирне куле.

Како је лако живјети у кући

испред које трава тако споро расте.