San

Autor: Slobodan Anić

- Uh, što je luda ova košava! - reče Princez-Ica ulazeći u Zanovu kolibu. - Duva

sto godina, nikako da prestane!

Zan je sedeo pored kamina u kome se tek razgorevala vatra, pušio lulu i

zamišljeno gledao kroz zapadni prozor kako Sunce silazi pravo u šumarak

poviše jaruge zvane Suvarija.

- Zdravo, leptiriću! - reče Zan ne okrećući se.

Princez-Ica mu priđe s leđa, zagrli ga i nasloni glavu na njegovo rame. On je

poljubi u obraz puneći joj kosu mirisom duvana. Z atim nastavi da gleda kroz

prozor.

- Je l' to gledaš da li će Sunce da zapali šumu? Sad u njoj ima puno suvog lišća

- nestašno se našali ona.

- Đavole mali! - reče Zan i pomilova je po kosi. - Ne, nisam zapravo ništa

gledao. Mislio sam o nečem sasvim drugom.

- A o čemu si to razmišljao? - upita Princez-Ica uključujući električni samovar

da Zanu i sebi skuva čaj od mešavine lekovitih i mirišljavih trava koje je Zan

skupljao tokom leta. Obožavala je da mu kuva čaj iako je on najradije to sam

činio govoreći kako niko ne ume da skuva čaj onakav kakav on voli. Ali,

tvrdoglaa Princez-Ica je naučila da kuva baš takav čaj - znala je koliko čaja,

koliko vode i koliko vremena treba da stoji, tako da je Zan sada tvrdio da ona

kuva najbolji čaj na svetu.

- Treba da napišem priču, a ništa mi ne pada na pamet - odgovori Zan na

njeno pitanje. - Dala si mi naslov San, a ti u poslednje vreme sanjaš sve neke

ružne snove - vampire, karakondžule, Švarcenegere i ostala čudovišta. Kako

onda da napišem lepu priču?

- Ja baš to obožavam - reče ona. - Gledam na televiziji takve filmove i posle ih

sanjam, samo što sam i ja u njima... Znaš kad sam sanjala kako smo Arni i ja

pobedili ona čudovišta koja su...
- Znam! - prekide je Zan nestrpljivo. - Daj taj čaj i ćuti malo, molim te!

Šta mu je? - začudi se Princez-Ica u sebi, ali ništa nije rekla. Ume ona i da ćuti

kad treba, iako nije znala zašto se sada Zan ljuti. Stavila je šolje na stočić i

donela livadski med.
 
Zan uze kašičicu meda. Stavio je u čaj i mešao da se rastvori. Zatim pogleda

Princez-Icu.

- Izvini, leptiriću, što sam bio naprasit - reče. - Ljuti me što dozvoljavaš da ti

glavu pune nekim tuđim snovima. Trebalo bi malo manje da gledaš televiziju i

da sanjaš svoje snove. Samo tako ćeš biti ono što stvarno jesi.

Zan nije voleo filmove sa scenama nasilja, strave i užasa. Ponekad je gledao

one u kojima preovlađuju ljubav, nežnost, radost i smeh, ali nikada nije bio

strastveni gledalac, da misli samo na filmove. Naravno, teleizija radi svoj

posao, ali svaki televizor ima dugme kojim se isključuje.

- Pa šta da radim kad obožavam te filmove - pravdala se Princez-Ica.

Zan se nakostreši iako se to na njemu nije primećivalo.

- Obožavaš? - reče. - Pa dobro, leptiriću, dobićeš priču kakvu obožavaš.

Čaj je još uvek bio vreo, ali ga je Zan srkao tako žestoko da ga je popio za tili

čas.

Princez-Ica se osećala neprijatno, a nije znala zbog čega.

- Moram kući - reče kad je popila čaj. - Do viđenja, Zane!

Zakopčala je jaknu i otišla na vrata. Ovoga puta nije poljubila Zana za laku

noć.

Samo nemoj posle da kukaš, nastavljao je Zan neku svoju misao.

Arni Švarceneger je ležao na svojoj postelji od trnja i kamenja, jer mu je samo

u njoj bilo udobno, sve ostalo mu je bilo previše meko. Dušeci i madraci su za

tamo neke strine i mamine sinove, a ne za žestokog momka kakav je on.

Spavao je i hrkao tako junački da je stresao sve lišće sa drveta ispod koga je

ležao. Ono je palo po njemu i zatrpalo ga tako da mu nije bilo hladno. Naišao je

jedan miš i uvukao se u lišće. Nanjušio je meso pa je glocnuo Arnija za mišicu,

ali je ona bila tako tvrda da je jadni miš polomio sva četiri sekutića. Od bola je

tako skiknuo da se Arni odmah probudio, zgrabio miša i zaturio ga dve-tri

milje dalje.

Pogledao je na sat. Još je bilo rano. Trebalo je da ide u neki podvog protiv

raznih nemani, ali je čekao da Princez-Ica zaspi pa da krenu zajedno. Znao je

da ona u poslednje vreme nije mogla da spava, a da ga ne prati u njegovim

junačkim poduhvtima.

Princez-Ica je zaspala taman na vreme kad se on sasvim rasanio. Krenuli su u

naselje gde se pojavilo neko čudovište u obliku krmače. Arni je odlučio da je

uništi kako bi održao svoju reputaciju nepobedivog junaka.

Ušli su u bar da se raspitaju gde mogu naći tu čudovišnu krmaču - mutanta,

kojeg je kontrolisala mafija u sprezi sa raznim obaveštajnim službama i

terorističkim organizacijama. Kako su vlasnici barova gotovo uvek u vezi sa

mafijom, to će ovde sigurno dobiti potrebna obaveštenja.

U baru je svirala tiha muzika; na podijumu za igru su se uvijale i nogatale neke

obnažene ženske koje su sebe smatrale igračicama. Princez-Ica odmah zaključi

da je lepša od njih, a Arni ih nije ni pogledao Prišao je baru i poručio svoje

omiljeno piće - koktel od kozjeg mleka sa sokom od šargarepe i čajem od

kopriva.

Brmen pogleda Princez-Icu koja je pratila svog junaka kao senka, i upita:
- A za damu?

Arni se tek sada setio da u društvu dame treba džentlmenski da se ponaša, ali

mu to, očigledno, nije baš išlo od ruke.

- Šta ćeš ti, srce? - upita, tupo je gledajući praznim očima.

Princez-Ica se slatko nasmeši kao bire kad ugleda baru i htede da poruči

šampanjac, ali je Arni odlučno onemogući u tome.

- More, daj joj koka kolu! - reče, nimalo džentlmenski, tako da Princez-Ica

zaklopi kljun i proguta pljuvačku sa izrazom lica kao kad bire proguta pola

gliste, a druga mu polovina još visi iz kljuna.

- Žao mi je - reče barmen izvinjavajući se - ali u ovo vreme ne služimo

bezalkoholna pića.

Princez-Ica se obradova i opet zinu da poruči šampanjac, ali je njen junak već

bio uhvatio barmena za leptir-mašnu i podigao ga metar i po od poda.

- Ponovi šta si rek'o, nešto ne čujem dobro!

Barmen je prebledeo kao isprane farmerke i tresao se od straha.

- Kažem, odmah stiže piće - promuca on, gušeći se.

Arni ga pusti, a on se strovali na pod. Trebalo mu je tačno 48 sekundi i 7

desetinki da se iskobelja ispod šanka, ali posle toga piće se pojavilo začuđujuće

brzo.
 
Arni je svoj koktel popio u jednom dahu. Princez-Ica je taman prinela čašu

usnama kad je trže prasak i čaša joj ispade iz ruke, a koka-kola se razli po

podu. To je njen junak tresnuo prazan krčag tako jako da su se parčići razleteli

na sve strane. Igračice se ukočiše u položaju u kome su se našle pa su izgledale

kao nekakve skulpture; muzika je prestala, i svi su sa strahom gledali Arnija i

Princez-Icu koja se sada topila od miline što je u centru pažnje i što je svi

gledaju.

- Gde je krmača? - upita Arni glasom koji je rezao tišinu kao motorna testera.
Svi su ćutali, ukočeni od straha.

- Gde je krmača, pitam! - viknu Arni još glasnije. - Brojim do tri!... Jedan!...

Apsolutna tišina. Jedna mušica se usudi da zazuji Arniju ispred nosa, ali on

fijuknu mačem i jednim udarcem je raspoluti na pet jednakih delova.

- Dva! - zadrhta opet tišina od njegovog glasa.

Taman zausti da odbroji dva i po kad iz kuhinje upade čiča-Živadin, gazda

kafane, odeven u brič-pantalone, sa opancima na nogama i šumadijskom

šajkačom na glavi. Bio je on grdosija od 136 kila žive vage.

- Kak'u, bre, krmaču tražiš, vepru jedan! Pa zar ima veća svinja od teb', majku

ti fašističku, vidi šta si napravio!

Arni je zblanuto gledao u njega, ništa ne shvatajući. Ovo mu nije pisalo u

scenariju, i on bespomoćno pogleda u Princez-Icu, ali ona je samo trepuckala

svojim palvim okicama, ne razumevajući šta to bi od njenog junaka.

- More, čistite mi se iz kafane, barabe jedne! - podviknu čiča-Živadin, pa

dohvati petačku punu piva i baci je na njih.

Bure se približvalo opasnom brzinom i pretilo da ih zgnječi kao gusenice.

 Princez-Ica i mister Švarceneger su stojali kao oduzeti.

Ne, ovo je nemoguće, ovo je neki pogrešan san! - pomisli Princez-Ica i naglo

otvori oči.

Zatim se okrete na dugu stranu i ponovo zaspa.

Sada su ona i Arni sedeli na terasi nekog luksuznog hotela i pili koktel kroz

cevčice. U čašama su se iskrili kristali leda, dan je bio lep i oni su uživali.

Odjednom, Arni skoči, leže iza jednog stuba i baci nož na krmaču koja je mirno

pasla ispred hotela. Nož prolete krmači pored njuške, udari u zid, odbi se od

njega i polete pravo prema Princez-Ici. Ona se izmače u poslednjem trenutku i

leže u zaklon pored Arnija. Ovaj izgubi strpljenje, dograbi puškomitraljez i

stade da rešeta krmaču uzduž i popreko. Na njenom telu pojaviše se tačkice od

kuršuma, ali ona je i dalje pasla kao da to s njom nema nikakve veze.
To mister Arnolda razjari još više, uze raketni bacač, pa udi po krmači. Razleže

se eksplozija i sve polete u vazduh: i krmača, i hotel, i grad, i Princez-Ica.
Letela je sve više i više, okrećući se ne bi li ugledala svoga junaka, ali je sve

postalo mračno, zadmljeno, i ona shvati da više ne leti u vis, nego da pada.
 Zvezde su joj se sve više približavale.

Pa ja padam u nebo! - pomisli ona.

Ali, to više nije bilo nebo nego jedna ogromna rupetina, puna blata, koje joj se

lepilo za oči, za usta, ispunilo joj nos i uši. Pokušavala je da pliva prema obali i

učini joj se da tamo vidi Zana. Stajao je na obali osvetljen nekom plavičastom

svetlošću, pušio lulu i mirno posmatrao kako se ona davi u blatu.

- Zane, pomozi mi! - zavapi ona, pružajući ruke ka njemu.

- Ne - reče on odmahujući glavom. - Iskobeljaj se sama, jer samo ćeš tako znati

u šta si upala.
 
- Zane, molim te! - očajno viknu ona, s mukom se održavajući na površini.

Zan poče da skida ogrtač, ali se predomisli.

- Ne mogu, leptiriću - reče sasvim ozbiljno. - Sama si u to upala, sama se i

izvuci.

Rekavši to, okrete leđa i - nestade ga.
 
 Kad je pročitala priču do kraja, Princez-Ica je nekoliko trenutaka nemo i

prekorno gledala Zana koji je sedeo u svojoj naslonjači.

- Zane, zar bi ti mene zaista ostavio da potonem u blato?! - upita ga sa

nevericom.

- Ne bih - odgovori on smešeći se. - Ostavio bih te da se sama izvučeš, a to nije

isto. Moraš naučiti da se sama izvlačiš iz nevolja u koje zapadneš svojom

krivicom. To piše u priči.

- Ali ne piše da sam se izvukla!

- A jesi li se izvukla?

Princez-Ica nekoliko trenutaka razmisli.

- Sad ću se izvući! - reče.

Uzela je poslednju stranicu priče, otišla do Zanove pisaće mašine, uvukla list i

dopisala sledeći završetak:

"Pre nego što joj je Zan okrenuo leđa, Princez-Ica je u uglovima njegovih očiju

opazila suze.

'Dragi, dobri Zan', pomisli ona.

To joj dade neku novu snagu, ona zamahnu krilima i polete za njim.