Gde je život,

dok stojim u raskoraku

između sudopere i šporeta ?

Lutaju misli

dalekim prostranstvima.

Tamo gde sam bila

i tamo gde nikada neću biti.

U jedan tren se stopi

i suza i smeh.

Porušene iluzije

zamenjujem novim

i nada u meni opstaje.

Gde je život,

dok stojim u raskoraku

između veš-mašine i pegle ?

Proleću slike

nekih divnih predela,

nekih dragih ljudi.

Samo jedan korak

čoveka od zvezde deli

i samo treptaj oka

od pelena

do maturskog odela.

... Polupoznati nasmejani lik

iz ogledala

govori namigujući:

'' Život je baš tu,

dok stojiš u raskoraku

između snova i stvarnosti.''