| |
|
|
Autor Milan Dragoljević
|
|
Thursday, 19 June 2008 |
|
Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајнаМој реч у шуму, мој корак, и блудња;Само си лепота колико си тајна;И само истина колико си жудња..........................................................................А ти не постојиш нит си постојала;Роћена у мојој тишини и чами;На сунцу мог срца ти си само сјала:Јер све што љубимо створили смо сами. Јован ДучићДрво на крају света. Над кањоном стоји као окамењени титан који чува благо скупљано вековима. Слика језе и страха. Живот на ивици смрти. У позадини небо пресвучено свим бојама сем оне праве, азурне плаве. Ветар завија тако јако да се човек запита нису ли се отворила врата пакла. Не чују ли се то крици тих мученика осуђених на вечну службу под Луцифером. Али тај дрвени џин стоји гордо и чува нешто. Над провалијом којој се не види дно. То није било какво дрво. То је воћка, јабука. У разгранатој крошњи која сунчаним данима претвара у хлад читаву клисуру има неко. Момак. Он једе тај плод и ужива. Не обазире се на облаке који су скоро изнад његове главе. Не хаје ни за хладан ветар који улази у тело. Не. Он је срећан. Та јабука, та сласт коју му она пружа замењује све. Струји пријатна језа кроз његово тело са киселошћу коју носи сваки нови залогај тог божанског дела. Онда одједном...Муња! Пламени мач,прође одмах до стабла и спусти се низ литицу у немерљиве дубине. Младићу јабука испаде и он се тргну. Налет ветра и у следећем моменту он виси о танкој грани изнад смртоносног амбиса. Ветар га шиба. Отима га од живота. Страшна борба. Његове меке руке су урезале свој отисак у грани. Или је грана њега прихватила као свој део? У тој вези живота вредној не постоји више граница између биљке и човека. Груба кора се утиснула у кожу, више и не гребе, не боли. Али руке попуштају, увек човек погреши. Неће попустити, издржаће! Још један снажан налет ветра. Као да је снагу скупљао кроз цео кањон и баш на том месту одлучио да експлодира. Не сме попустити. Не сме! Овај налет је издржао више срцем него телом. Већ је превазишао своје физичке могућности. У даљини се чује хука. Као да се небо ломи на два дела. Страх пролази кроз његове жиле. Удар! Грана се извлачи. Или је он пушта? Вуче за собом меки слој са белих руку. У њему страх експлодира. Хоће да вришти, да виче, да урла, да искористи последњи пут свој глас. Да развије до крајњих граница тај поклон, ионако му више неће требати. Из његових напетих гласних жица не излази ништа. Беспомоћан је. Крај је ту! Или није? Неко га зове. ''Ајмо, школа!'' су следеће речи које упија његово ухо. Као да тиме пије неки еликсир. Сан! Устаје и погледом прелази преко прозора. Мрачан дан се гура да уђе и унутра. Сећање на сан се губи у дубинама његовог ума. Као да је бисер упао у океан. Јако важан, али изгубљен. Био је то младић од неких шеснаест година. Лично га познајем па бих у опису његове личности могао подлећи утицају пријатељства.Чак и саучесништва, пошто јако личимо. Зато ћу прескочити опис у нади да ће његови поступци овде описани успешно употпунити ту рупу. Кренимо од просечног момка па онда ви клесајте његову личност како вам драго.Његов живот се најбоље може испричати кроз пар успеха у учењу које је до тада постигао. Пар диплома и једна медаља. Испуњен живот.Него да се вратимо његовим припремама за школу. Доручак, умивање, облачење и полази у још један дан. Као и сваки други. Сив. Напољу пада киша. Добује по његовој глави. Мокре улице и мирис кише на асфалту. Сви досадашњи такви дани су у његовој глави сливени у једну слику. Зашто би памтио сваки такав дан посебно кад му и овако буди лоша сећања? Плави аутобус, безбојан – уколико бисте питали неког пролазника, се вуче по улици. Хипнотише све. Одражава шоферову поспаност тако добро да би многи одмах отрчали кући у топлу постељу. Не може вам киша ништа кад ви због неког не видите ни кишу ни било какву другу баналност око себе. Он улази у аутобус. Унутра је мрачније него напољу. Понека јадиковка пуна беса употпуњује ту слику. Све је криво, и време, и место и све остало. Јадно жућкасто осветљење попут оног у јефтиним крчмама поред пута довољно је тек да би се разазнавали обриси тих бића. Вероватно људи, мада је данас изузетно тешко наћи Човека. Он се пробија до једног места крај прозора, око средине аутобуса. Обично воли да седи поред прозора, али данас му се не гледа та бледа копија природе напољу. Уместо тога лагано тоне у сан. Не онај прави, већ онај сан на јави када смо негде далеко ма шта се око нас дешавало. Али се киша подмукло увукла и у његове мисли. Питања тешка попут течног олова се разливају кроз његову главу. Не, он не зна зашто баш данас иде у школу. Не, не зна ни зашто није остао у кревету да преспава данашњи дан. Мисли на нешто лепо! Мисао која се провлачи маргинама његовог разума. Онда одједном! Она! И одмах је све другачије. Слабо осветљење не подсећа више на ћумез већ на романтичне свеће неког скупог ресторана. Сад је јасно и чему киша служи. Природа плаче јер доста заостаје за њеном лепотом. Његово срце полете да искочи из груди. Ритам беше сличан маршу који је ударала киша по крову аутобуса. Само овај пут тај марш није слабио дух него га уздизао у небеске висине. У његовој глави срећа сасече све тешке мисли. Као када одред младих, гордих официра јуришем прекине дугу рововску битку. Није му се то никад десило, али је веровао да је васкрснуће слично осећају који је тада струјао кроз његово тело. А, она? Без имало богобојажљивости он би је назвао Анђелом. Њене су очи сјајније од ичега што је он до тада видео. До те две сјајне звезде би нашао пут и у најмрачнијој ноћи. Дуга плава коса у којој је чини се ухваћен онај први зрак сунца који виде морнари након буре прекривала је цела њена леђа. Тај зрак је сада обасјавао његово лице и доносио исту ту наду његовом бићу. Имала је обле образе. На својој виткој фигури је носила фармерке оне чудне плаве боје које данас сви носе и црну јакницу да је заштити од зла данашњег дана. Могла би јој љубоморна природа што напакостити, ипак она не прашта. Изгледала је немирно. Као да јој је душа пуна неког осећања и сад га расипа око себе кроз сваки осмех или случајан миг. Изгледала је као створена за љубав.Али онда се јави сумња у његовој глави. Да он све ово не сања? Да није заспао на путу до школе? Није, у филмској траци његовог октобарског јутра нема прекида. Она је заиста ту! Али она одлази... Не! Нека је неко заустави! Ври у његовој глави. Хладни људи око њега ништа не помажу. Ипак оде. Сећање остаде. Сећање стварније од свих догађаја тог и наредних неколико дана. Од тог дана за њега је постојала јасна подела међу свим женама света: све друге жене и девојке и она. Свако је јутро трчао до станице не би ли је срео. Улазио на крајња врата аутобуса па прелазио читав пут до шофера. Завиривао на свако место као какав лудак. Гледао је око себе ма где се налазио. Она је требала да буде на улици, у његовој школи. Чак и у његовој кући се надао да ће је срести. А ње нема, па нема. На крају се сетио и те луде замисли да се распита код пријатеља. Можда је неко познаје? Можда зна где живи, излази, шета? Можда је само крајичком ока спазио? Ово ''код пријатеља'' се углавном односило на другарице јер су његови мушки другови били чудан спој неандерталаца и хомо сапиенса. Свако распитивање би изазвало бујицу провокација на његов рачун, али то би истрпео. Провокације пак на њен рачун би се завршиле тежим обрачуном. Чему уопште улазити у тучу уколико неко не добије батине. Уколико од тада поражени не почне да одлази из друштва сваки пут кад се јачи појави. Међутим ово џентлменско понашање је несвојствено једном великом граду. Битније је гмизати при врху него живети при дну. И почело је. Коса, очи, обрашчићи... Нико није ништа видео. Ход, држање, стас...Не? Такав неко не постоји. Како не постоји, па он је видео? Тих дана му је у посету дошао друг, па су ишли заједно у школу. Седе у бусу кад улази она. Препознао је одмах као што се препознаје ружа у шуми коприве. Стаје на метар од њих. Мирис њене косе беше испуњавао аутобус и он је сада већ био као дрогиран. Непомичан, уживао је у дисању. У тој баналности која је овај пут кроз ваздух уносила чежњу у његово биће. А мирис? Беше сличан мирису пролећне зоре у расцветалој плантажи нара. Једној од оних плантажа на далеким грчким острвима где су небо и море једно. Подсетио га је на мрачне вртове и светле статуе које беше видео само на сликама. Кроз носнице је мирис упливавао директно у мозак и гушио разум. Али она опет нестаде. Ненадано. Док је он дисао по први пут у животу она је отишла. Где? Опет није знао. Дрмну друга и упита га је ли видео девојку која малочас стајаше до њих. Још се више запрепасти кад доби негативан одговор. А мирис косе? То није рекао јер би изазвало смех, него је опет добро проверио да ли је и он видео. Не?Следећи пут ће јој прићи. Нова одлука. Сада је његов живот био испуњенији него икад. Мада он није ништа радио, свака помисао на њу му је доносила више радости него било каква победа омиљеног тима, или оцена. Све до тада беше безначајно. У његовим очима се могла видети магла, снежна попут оне која испуњава заветрине Алпа.Ипак је морао робовати неким друштвеним правилима. Један од њих беху изласци. Ретко је излазио. У његовом умишљеном уму то је било бацање времена. Да, идемо у град да нас виде. Али никог од тих људи није заиста брига за њега, нема везе битно ја да си виђен. Често се питао чему све то. Некад би се пред излазак надао да ће баш те ноћи наћи оне очи које му требају. Налазио је само хиљаде испитивачких, потцењивачких, каткад и погледа пуних зависти. Тако је он полазио у још једну ноћ. Његов осећај да мора пазити на понашање није помагао у опуштању. И често су сви око њега били срећни и он је наизглед био срећан. Беше то само добра маска. Прорачуната срећа. Неки страх од људи му није дозвољавао опуштање у већим друштвима. Згазиће га неко на путу до врха, или бар повући за собом при паду. Ове ноћи је одлучио да оде, буде тамо физички, а у мислима далеко са њом. Ноћ ведра. Скоро пролећна. Дувао је неки чудно топао ветар. У бусу опет она. Каква игра судбине. Осмех му се сам нацртао на лицу. Идемо! Само прићи и упознати се. Крени више! Не може. Путници као да сви знају за његову одлуку и само чекају да он погреши. Мудри завереници ћуте и чекају на њега. Нећете добити ту част! Сачекаће станицу, изаћи са њом макар где и онда насамо пробати да је отме од ове ноћи. На следећој станици она буквално истрча напоље и утрча у следећи аутобус.'' Трчи! Гини, само је стигни!'', разлеже му се главом. Искочи из буса и уђе у неки ту паркиран. И ето, сада је он опет са њом у бусу за који не зна ни где иде. Адреналин шикља кроз његове вене. Не седи мада је пола места празно, чак ни не стоји у месту. Она је тамо напред. Куд ли иде? Кроз прозор виде да се приближавају мосту који води из града. Река се провлачила испод те бетонске дуге. И одоше. Велика сабласна тврђава остаде за њима. Туга и бес беху је обавијали као сећање на нека времена када је људи нису жалили као превазиђену ствар. Плашили су се сваког топа који је вирио са ње. Сада су одвећ далеко да би се вратио. Иде до краја. Срце му је у грудима тукло попут војничког бубња. Стиже и крај те далеке линије. ''Момак, задња станица!'' рече шофер.Како ''момак'', а она?''А...'', рече збуњено гледајући ка њој.Она утом излете и он на брзину рече ''Добро, ево идем!'' и истрча за њом.Она је ишла још даље од града. Он је хитао за њом као хипнотисан. И зађоше у један парк, укроћену шуму. Он је пазио да запамти пут и да не изгуби њу. Водила га је све до краја, до обале реке. Ту застаде. Он се прикри. Месечина је беживотно лежала на реци. Река је текла покушавајући да откине део тог сјаја. Носила је бујицом, али се та сребрна завеса чврсто држала. И онда, на његово опште изненађење, она се изула. Потом скиде црну јакну, па мајицу, фармерке, па све редом. Остаде нага. Имала је једино златни прстенчић на себи. Рецимо да је у њему изненађење изазивало подрхтавање те телесине коју је имао. Није осећао своје тело, као да је био затворен у гранитном блоку. А она тамо стоји. И гледа у небо. У њему кипти љубомора, месечина је мази, ветар додирује, а он ту скамењен стоји. Уради најглупљу ствар које би се ико могао сетити у таквом моменту. Погледа на сат, скоро ће поноћ. Она уђе у реку. Њено тело подрхтава, нејасно да ли од зиме или неке чежње.Упути поглед пун жуди, понизности и молбе у небо па цела нестаде у реци. Тако се невино, готово дечији играла са хладним таласима који су је грлили. Пливала и ронила. Да ли је он нормалан? Питање сасвим логично за такву ситуацију. У даљини се виде светла града. Да, сада се његови другови проводе у неком мрачном клубу. Гледају шта је ко обукао и са ким је ко дошао. А он ту у беспућу присусутвује ноћном зимском купању неке богиње. Људско биће не би издржало такву хладноћу, па он се тресе као да је на Северном полу. Одједном она изрони носећи нешто у руци. Дугуљаст оштар предмет. Бодеж! Хладан зној га обли. Шта ако га је видела? Хоће ли га убити? Страх прострели његово срце. Он се ионако неће бранити. Видео је све што треба да се види на овом свету.Зар би и могао нанети бол том надбићу? Тој античкој Венери. Повремено је вриштао у њему глас:''Бежи!''. Али није могао да се помери ништа више него да је од камена начињен. Она крену ка обали. У њему се рашири оно осећање, онај страх помешан са узбуђењем. Праосећање са којим и деца долазе на овај свет. Убиће га! Нема везе бар ће осетити додир тих свилених руку на себи. Или ипак неће? Стаје у води до колена. Опет се окреће ка реци. Узима бодеж и засеца своју десну бутину са спољне стране. Благ јецај снажнији од било каквог крика у том моменту испуни шуму. Завуче се и у његово ухо и он се умало онесвести. Испусти оштрицу и довуче се до обале где само леже код својих ствари и заспа. У песку осташе трагови њених малих стопала. Месец је очас посла насуо фосфор у те рупице не би ли овековечио њен ход. Лежала је онако гола, нетакнута, док је месец разгонио звезде по небу да не науде његовој драгој. Њена кожа је светлуцала на месечини тако да се могла разазнати свака бисерна кап која клизи по њој. Он у даљини зачу буку кола и вику те поново упаде у наш свет. 00.33 показивао је часовник. Кући! Да му се нешто деси како би икоме објаснио откуд он ту ван града кад би требало да буде у центру, лудује. Некако нађе пут кроз ту шуму до пута. Разне авети су га спопадале док није изашао, али је некако извукао живу главу. Ипак, више нема аутобуса који иду за град, а у оваквом крају такси се може тешко наћи. Ипак срећа му беше наклоњена. Ауто, такси! Притрча и упита за вожњу до куће. Цена, све паре намењене проводу. Нека, вредело је. Кући се возио поред реке. Река је била његов саучесник, делила је тајну. Само је ћутала и мирно ишла својим током. Није ни наговештавала да је малочас заједно са једном лепотицом делила паганску љубав. Кући је дошао јако касно. Сви су већ заспали. То беше добро јер је његово тело одавало велики немир. Понашао се тако да као да први пут користи своје удове. Покрети му беху усиљени. Боље би се контролисало дрво које је добило моћ покрета. Легао је убрзо у постељу, али није могао заспати. Његов ум је тек тад схватао чему је он то пре непуног часа присуствовао. Није схватао, јер ипак није знао шта се десило. Чудио се. Те ноћи као ни пар наредних није могао нормално да спава. Често су му у сан долазили она, бодеж , река... Лако се примећивала његова одсутност у свакодневном животу. Речи које је изговарао преко дана скоро су се могле избројати на прсте једне руке. Испунила га је као што се тишина испуњава гору под снежним врховима. Успомена на њу беше скоро света, баш као та тишина.А у њему је кључало. Шта је оно било? Та одсутност је донела и одређене проблеме. У школи, наравно. Скупиле су се ту неке слабе оцене па га је једног часа строги глас његовог разредног прекинуо у сањарењу. ''Шта је ово? Да се ти ниси заљубио?'' упита он заједљиво.'' Да, јесам! Да ли Ви имате нешто против? Какве сад оцене? Не живи се од оцена. Хајде удари јуначино, све ми можеш узети сем ње! Живеће сећање на њу дуго после тебе!'' кипило је у његовој глави. У задњем моменту се прибра.''Не, нисам!'' одговори гласом у ком су се укрштали увређеност и бес.Два дана потом поново је срео. Дан беше никакав. Мутан, као болестан. Хладноћа и киша замаглише прозоре аутобуса. Он је ушао на својој станици док је она већ била унутра. Док је улазио имао је осећај да га гледа и да му се осмехује. Погледа у њу, али се она одмах окрену и поче танким прстићем скидати сиви покров са прозора. Исписивала је неке цифре, све у свему шест њих. Беху исписане без реда и правила. Потом побеже на следећој станици. Он приђе прозору и поче проматрати број. Шта би јој то могло значити? Сети се тек кад једној жени зазвони мобилни телефон. Развали се дланом по лицу и одједном прсну у смех. Један старац га тако оштро погледа да му се следи крв у жилама. Мало се примири и извади телефон да прибележи тај чудан број. Број мобилног телефона са шест цифара? Пробаће. Пробао би он и да лети само да му она каже. Школа је прошла, мада он би се исто осећао и да је био на путу око света. Ког света? Она је његов свет. Ма, оног обичног света. Одлучи да са порукама сачека један дан. Ипак мора имати план. Неће ваљда тако излетети пред њу. Као главни јунак неког акционог филма пред десеторицу наоружаних непријатеља. План! ''Она заслужује песму.'', сину му углави. Њена лепота је неописива свакодневним говором. Претражио је тих дана разне књиге и избор је пао на лорда Бајрона. Ако му он не помогне нико неће. Требало је доиста дорадити те стихове, али је и то сређено. Ипак је он писао жени, а не богињи. Песма је на телефону и чека свој ред. Сутрадан по доласку из школе посла ту поему. Никад дотад није више стрепео. Секунде су се вукле, и ако овако наставе његов живот неће трајати више од сат времена. Одговор није стизао. Сумња га најзад савлада. Па да, а и он је мислио да је то тако једноставно. Она само њега чека. Ко зна где је та порука отишла, нема ни позивни ни неки смислени број. Тих шест цифара је могло бити било шта. Заболела га је глава. Прилећи ће мало. Схватиће све ово као сан и кад устане неће туговати над својом лаковерношћу. Спавао је, или боље рећи вртео се по кревету сат времена. Како склопи очи она је излазила пред њега. Нежна и стидна као оне ноћи. Устаде. О њој може мислити и на јави. Баци летимичан поглед на телефон и угледа писамце. Порука! Дрхтавим рукама узима телефон и чита. Упија свако слово целим својим бићем. ''Занимљива порука... Како си ме видео? Ко си ти?'', пише.Сада се и његов разум укључује у ситуацију.''Како то мисли како сам је видео?'', пита се он.Како да се опише? Склепао је некако ту поруку. Ипак најчудније му беше питање:''Како си ме видео?''. Написао је у одговору да је видео очима. Уосталом како би иначе могао да је види?Убрзо му стиже најчуднији одговор који је могао добити. Та цурица баш има бујну машту. Прелепа је и мало луцкаста, има ли шта боље? Она је вила. Како лепо. Онда је он неки вилењак, иронично помисли у себи. Не сме никоме рећи за њу, у питању је живот. Извешће и то. Бар у почетку. Њено име? Смртници не могу да га изговоре. Па лепо, зваће је онда Лепота. Њој одговара. А када ће се видети? Она је сада заузета, за десетак дана. Таман кад њему почиње распуст. Из тих пар порука је видео њену досетљивост. Вила? Одлично! Његова занесеност је под тепих свести гурнула и онај догађај са ноћним купањем. Сви ми имамо некад потребу да се у децембру купамо у ледено хладној води. Није више био сигуран шта је видео те ноћи. Зар је битно шта она ради у слободно време. Па шта ако је безбожница? Он је био доста религиозан, тако да није веровао у икакву магију. Нека је, нека се игра мислио је. Уз мало среће, он ће постати њен култ. Као што она за њега представља најсавршеније људско биће. Сад је он у својој заљубљености летео скроз високо. Само је капа небеска била над њим. Мало је рећи да је тих дана био одсутан. Све време су му мисли летеле ка њој. Ка њој и моменту коначног тријумфа. Тријумфа над свим ситним људима. Он сада има њу и баш га брига за све остало. За све лажне осмехе, обећања. Пуцајте ви, али му не можете ништа. А тек кад се појави са њом у друштву. Пола његових другова ће позеленети од зависти. Неће им он ништа бити крив. Није им он усадио завист у хладна срца. Кад би знао где живи. На комшијској тараби би се нашли неки стихови за њу. Гледао је често кроз прозор како се напољу зима иживљава на природи. Њему није могла ништа. Његово срце би отопило и санту када би га оковали у њу. У својој блаженој збуњености није ни помишљао на тест из математике који се приближавао. Једино што га је подсећало на тај тест беше то што је падао на дан када се она обично возила његовим аутобусом. Сину му нова мисао у глави, па он и не мора ићи у школу тај дан. Тако је! Отићи ће са њом негде. Још није смислио где тачно, али одвешће је до неког парка, или реке. Да, математика му и не треба. Његове мисли у том моменту му изгледаху сасвим реалне. А шта ако је не сретне? Па то је немогуће. То је питање слично оном: ''Шта ако нам се небо сруши на главу?''. Наредног дана се више припремао за бег него за тест. Здравствену књижицу беше ставио у торбу. Требаће му лекарско оправдање, слагаће нешто. Као није спавао целу ноћ, има болове у стомаку... А зато време ће да се проводи са својом вилом. Са Лепотом. Ноћ пре теста је у кревет пошао сасвим миран иако је ствари које треба да зна тек начуо. Па он ће ионако бити са њом негде далеко. Јутро. Небо ведро. Издељено на црвене и плаве појасеве. У ваздуху се осети мирис иња. Тај хладан дах пролази кроз његово тело и разбуђује га.Он се осећа као војник пред одлучујућу битку. Данас је тај Дан. Наилази аутобус. Око срца осети ону хладноћу коју носи испаравање алкохола док чекате убод игле. Завирује. Ње нема! Утрчава унутра гурнувши успут многе људе, али је нема. Претрча са једног краја не други притом се уносећи у лице сваком путнику понаособ. Нема је, па нема. Лепота није у том бусу.О, зла судбино! Морала је баш данас да не буде ту. Добро, идемо у школу. Бесмислено је да сам побегне. Шта ће радити тих шест сати у граду? У школи атмосфера готово свечана. Сви жељно очекују тест. Њима је то догађај дана, а не Лепота. Будале. Напетост струји ваздухом. За пар часова и он се нашао над тим папиром празним као и његов мозак. Можда ово? Не, није. А ова формула? Ни то. Све у свему није ниједан задатак честито схватио ни урадио. Ето, пао је још ниже. Али њега ништа од тога није бринуло. Само је мислио о томе где је она. Када дође кући посла јој поруку. Сиротица беше болесна. Он се забрину. Зар Лепота болесна? Да није нешто озбиљно? Да јој не треба нешто? Крв, рука, срце? Било шта. Јављао јој се сваки дан да би сазнао како је. Послао би јој цвеће или бомбоњеру, али је она вешто избегавала питања везана за њен дом. Пар дана пред распуст она оздрави. А он? Он доби негативну оцену из математике. Ето га на дну. Њушком удише прашину са прљавог асфалта животног пута. Какав пад из раја. Право на дно овог света. Како се то могло догодити? Ни њему није јасно. Родитељи забринути, и ништа више. Бар да га казне. Не, овако се он сам бори са својом савешћу.''Како сине?'', једноставно питање. Он као дрво тупо гледа и ћути. Окривите га. Реците нешто против њега па да се осећа лакше. Не. Из њихових очију само тече брига. Испуњава простор и гуши га. Савест га толико притисну да он прсну. Све им призна. Није ту било много штошта, само је Лепоту требало поменути. То донесе олакшање родитељима. Све се потом окрену на шалу. Једино отац није учествовао у том разбијању табуа око љубави који стоји у тој кући још из неких давних времена. Скупља прашину као гломазни ормар који је још бака добила у мираз. Када је остао насамо са сином започе разговор. На крају дођоше и на ту тему. Отац финим наступом поткрепљен здравим разумом поче полако да извлачи љубав из његове главе. Збуњеност у њему све је више расла. Разуму ништа не може утећи. Истина је да се занео, да је претерао, да не зна ништа о њој. Али он је воли! Шта воли? Па зар због тога да се скроз погуби? Где је ту логика? Али да је то логично онда то не би била љубав. Шта је уопште љубав? Тај дан онако ни кишовит ни сунчан, недефинисан, продубљивао је дилему у њему. Реална слика овог света представљена од стране његовог оца пекла га је. Зар је овај свет заиста такав? Зар је људски род заиста толико болестан? Његово тело се цепало на два дела. Био је збуњен као да је тек јуче дошао на овај свет. У њему су преиспитивана сва правила која је поштовао током живота. Био је ни на небу ни на земљи. Сутрадан је уследила друга, завршна етапа тог разговора, али њему као да нешто шкљоцну у глави и он одбаци све сумње везане за његову љубав. Не јавно, наравно. Изазвао би само још дугих разговора који ба на крају сломили његову вољу. Да, глупо је поступио. Да, мали је он за љубав према девојци. Наравно да није поменуо вилу. Тек би га онда изоловали и добро упутили у живот. Од тада је почео свакодневно глумити забринутост за школу, за оцене, за омиљени клуб. Крио је љубав као што неки људи крију мржњу. Само у његовом случају изнутра га је испуњавала нека сласт те је све то лако подносио. Нема он снаге да мења овај свет. Само ће са њом отићи негде далеко и неће мислити на сва зла. Направиће нови свет. Популација: 3. Њих двоје и љубав.После тих напорних дијалога морао је некоме да се изјада. Коме ће ако не њој? Посла неку лагану поруку, чисто да мало проћаска са њом. Да се опусти. Он је обећао да се више неће чути са том девојком која узорне момке тера да скрену са пута. Али ето, обећање паде у воду кад се сети ње. Одговора није било. Посла још једну поруку, па још једну. Ништа. Он посумња. Да поменуо је пред другима, али како би она то могла сазнати. Па није ваљда заиста вила? Наредних дана је поново тражио свуда. Она је вирила из сваког сокака, сваки ветар је носио мирис њене косе, а сваки празан ходник је одзвањао њеним корацима. Тих пар дана је свако јутро у бусу сретао оне исте људе. Као иду на посао, ма и они је траже. Пред њим не морају да глуме. Питање зашто је то учинио харало је његовим умом. Зар је та глупа оцена важнија од ње? Кајање га обузе. И ништа више не беше светло у његовом животу. Ње нема, како би онда ишта могло да доноси радост том празном срцу? Осећао се пораженим. Није имао права ништа рећи. Прекршио је договор. Поступио је најниже што је могао. Издао је. Ни он сам не зна зашто, али пријала му је шетња поред реке. Са моста који га оне ноћи одведе до ње често је гледао промрзлу реку. Надао се да ће му она рећи нешто о њој.Али нема река се правила као да га не познаје. Пролазиле су звезде над њим и сати, а он није ништа дознао од тих хитрих таласа који је оне ноћи беху голицали и забављали. Приближавао се дочек Нове Године. Никад је није дочекао у кревету, сад би му то пријало. Ипак је одвучен на дочек у један клуб на врху једне од зграда у центру. Весео дочек, алкохол, лудило све то пролази поред њега. Он мрцвари своје пиће и механички се осмехује на све стране. Три, два, један...Нула! Срећна Нова Година! Пљуште честитке. Здравље, срећа, паре, све је поменуто сем љубави. Телефон звони, родбина, пријатељи, прави и они који га се сете само када им нешто треба. У тој ноћи се ето све заборавља. Све сем ње. Зазвони телефон и по последњи пут. Порука са неког чудног броја. Њеног! Пише: ''Изађи напоље!''. Он излете као метак. Она је стајала до ограде. Снег је провејавао крупним пахуљицама, а хладноћа је бријала његово глатко лице. Она је имала на себи сукњицу беле боје која је досезала до испод колена и сребрни џемперић који се припијао уз њену савршено облу фигуру. Личила је на пахуљу. Иако је било хладно имала је голе ноге. Осећала је ону пријатну мермерну хладноћу на листовима. Он јој приђе. Суза у његовом оку је све говорила. Рече да се осећа недостојним ње и да је највећа будала због тога што је прекршио договор. Она га овлаш пољуби и рече:''Хајдемо одавде!''. Видео је у њеним очима страх сличан оном у очима гоњене срне.Нову Годину беху обоје заборавили. Ноћ као и сви остале.''Само да узмем јакну.'', одговори он. Адреналин је полако преузимао контролу у његовом телу. Побећи ће са њом ма где да га она води.''Немој, неће ти требати.'', одврати и ухвати га за рукав.''А, куда идемо?'', упита је.''На једно лепше место!'', рече му и лагано га уштину за слабину.''Уништићеш ме!'' рече он кроз невин осмех. Писаће на мом гробу:''Био је добар човек док није Лепоту спознао''. Дечији му се насмеја.Она се попе на ограду, повуче и њега за собом и са најлепшим осмехом који је он у животу видео насмеја се сивом бетону дубоко под њима. Загрли га и поче да га љуби тако страсно да он у моменту остаде без даха. Скочи на њега и обргли га ногама. Он десном руком прихвати њена леђа, а левом руком мало колено.Хладним рукама крену уз врелу бутину. Осети красту. То место које је она засекла оне ноћи. Изгледало је као да је неко узео најлепшу свилу и ишпарао је каменим ножем. Пређе лагано прстима преко ње и осети лагано подрхтавање кроз њен пољубац. Испод те хладне ране осетио је струјање вреле крви која као да је кључала. Тај додир је њој доносио голицање, узбуђење и бол. Додир директно у њену крв. Она је подрхтавала као рањена кошута. Ветар је дувао кроз њих. Он се тресао од зиме. Меким грудима је упијала његове подрхтаје. Стезала га је рукама све јаче и јаче. Кроз страст њених усана излете ''Хајдемо''. Рече то тако лако као да треба ићи кући, а не мрети. Тако га јако повуче да он остаде без тла под ногама. Летео је кроз ваздух док се она привијала уз њега. Ногама је притискала његове кукове уз себе. Осетио је на својим грудима њено срце.Њихова срца су тукла у истом ритму. Чинило се да су њене усне одувек биле на његовим. Њен дах је испуњавао цело његово тело. Осећао је њену голу душу. Стапали су се у једно биће.Време је све више успоравало и на крају беше стало. Сети се свог сна. Овај пут му се није вриштало. Требаће му глас тамо где га она води. Сети се и свих драгих људи. У његовој глави су формирали велику црно-белу слику, сви беху на једном месту. Срећни, наравно. Обучени свечано. Као да су дошли да се поздраве. Неће им ваљда недостајати. Не би хтео да им поквари славље. Биће он добро. Кад би могао како да им се јави. Та слика нестаде тако брзо као што се и појавила. Његова чула су дивљала. Осећао је укус њених усана као нешто најслађе што је икад пробао. Мирисала је њена кожа на широку плаву пучину. Њена љубав је боцкала целу његову кожу.Свака ћелија у његовом телу беше усплахирена. Видео је милион боја у мрачном сивилу асфалта. Пахуљице су плесале око њега. Чуо је лавеж периферијских паса који се беху уплашили од новогодишње пуцњаве. Зачу и рзање коња. Ни сам не зна зашто, али у глави му се одмах појави слика кочија. Два као ноћ црна дората чекају њу и њега. Брзо ће они. Чуо је ветар како цвили низ обалу. И читава вечност је стала у тај један трептај ока. Осећао је да се враћа у сан из ког није ни требало да се буди. Бум! Је ли потребно рећи да су сутрадан пронашли само његово беживотно тело затрпано снегом. Од Лепоте ни трага. Полупијани пролазници су видели велику снежну џомбу на путу. Пијаница. Прекорно су помишљали. Све док један човек није пришао да помогне. Нашао је локву крви. И залеђен његов дах. Очи, широм отворене, као у екстази. Па полиција и све редом. Скупило се ту много људи. Оних који су познавали несрећника и оних који нису, али су познавали живот. Освануло је идућег дана у новинама:''Самоубиство у новогодишњој ноћи''. И сви су нагађали шта је био разлог. Многи су се питали јесу ли га уопште познавали. Ни капи алкохола у крви.Трезан, чист као суза. Скочио у смрт. Родитељи беху очајни. Ех, само да су, ех само да нису... Он им не замера, мислили су му добро. Воли их. Сасвим здрав, пристојан младић нађен завејан после самоубиства које је извршио у најсрећнијој ноћи. Ваљда му је лепше, гдегод био. |
|
|
|
|
|
|
