Zamisli…
Zamisli da se nalaziš na beskrajno dugoj peščanoj plaži. Duboko udišeš izazovne mirise daljina koje raznosi vetar. Bosa stopala nežno ti uranjaju u vlažni pesak. Posmatraš sopstvene tragove kako nestaju, zavedeni morskim talasima.
Širiš ruke ka nebu. Prstima dodiruješ penaste oblake. Preplavljuje te osećaj slobode.

Iznenada, u daljini primećuješ šarenu ležaljku. Zakačena je između dve palme. Već sledećeg trenutka lagano se ljuljaš. Uživaš u dodiru mekane tkanine. Obuzima te tiho zadovoljstvo. Zatvaraš oči. Slušaš papagaje, koji se svađaju na tebi nepoznatom jeziku. Osećaš nečiju senku na svome telu. Usporeno otvaraš oči. Tamnoputa devojka, crne talasaste kose, čarobno ti se osmehuje. Bez reči ti pruža prepolovljeni plod kokosa, napunjen božanstvenim nektarom. I nestaje.
Nakon prvog gutljaja slatko – gorkog napitka osećaš laganu vrtoglavicu. Odjednom, čuješ zvuke nepoznate muzike. Mami te da plešeš. Začuđeno postaješ svestan da ti se telo pomera, začarano neobičnim ritmom.

Oko tebe započinje ludi, razuzdani ples. Palmine grane uvijaju se plešići sa vetrom. Talasi plešu sa oblacima. Rakovi užurbano izlaze iz mora da bi plesali na Suncu. Kockice leda bučno plešu svoju poslednju igru.
Ispijaš ostatak nektara. Osluškuješ zvuke. Razumeš govor mora. Smeškaš se šapatu vetra. Blago podižeš obrvu na ironično dobacivanje papagaja. Okružuju te nasmejani ljudi. Njihove različite boje kože stapaju se u jednu. Dozivaju te da im se pridružiš u plesu. Bez razmišljanja iskačeš iz ležaljke. Započinjete neobuzdano da plešete.
Čuješ sopstveni smeh. I shvataš smisao života.
Plesati!

I shvataš koliko je bitno. Koju muziku ćeš izabrati. Ko će ti biti partner u plesu. I koraci. Moraju biti uskladjeni. I trenutak. Kada je neophodno promeniti ritam. Trenutak. Kada počinješ da se saplićeš, tvrdoglavo se ne odričući koraka na koje si navikao.

I shvataš koliko je važno. Priznati sebi da je potrebno probati neki novi ritam. Drugačiji. Možda prekinuti ples. I posmatrati druge, sedeći u hladovini.

I shvataš.
Da si popio previše piva. Pojeo previše čvaraka bez hleba. Da si glasno razgovarao sa svojim likom u ogledalu. Da se nisi tuširao deset dana. Da je soba zagušljiva. Da se kroz prljavi prozor nazire pun mesec.
Podriguješ jednom. Kratko. I još jednom. Duže. I još jednom. Glasnije i dublje.
Hvataš ritam. I počinješ da plešeš na masnom parketu.
 

Vanja Nikovič