Jednu cipelicu:

plavu,

 a, drugu

belu

-   u pepelu

 već dugo,

tražim,

 toliko dugo:

  da, sam,

        svom starom

Feniksu:

htela

oplakati:

svu

        istinu celu. 

     Stisnuta

         sopstvenim

raljama:

gledam,

i dugo,

          dugo sedim

     i samo

    gledam,

rešena:

da suzama

izbledim

u sebi

 sva sećanja

svoja:

    na zalaske

    sunca

   utopljene

   u toplinu

   mekoće

      šarenih

          dečijih kolica,

      kojima su,

nekoć:

      radosno tapkale

           cipelice bele i plave.

  Navrati

    po, nekad 

       Fenikse moj,

    koji si :

     mukotrpno,

    iz  tog pepela

  - samo za mene, 

      ponovo   rođen  

   zbog toga,

 što, ja

    jedino 

mogu,

donekle,

to, da

  prebolim:

       samo,

         ukoliko, 

- uz tebe,

sebe

  sa nekim

   podelim!