U prolazu

 Dogodilo se

da smo se

sasvim slućajno

sreli u prolazu.

 Na trenutak,

 koji mi je rekao sve: 

koliko je strašno

 moje viđenje

u ogledalu oka tvog,

 toliko prazno,

 neprepoznatljivo,

 tuđe,

jednako varljivo kao,

 što je i naišlo:

 niotkud,

 pri susretu,

 koji je dovoljano potrajao,

 toliko: 

da me uveri

 da, od sada

ne treba

više ništa: 

ni da te pitam!  

Marina Tot