Poštovana redakcijo, dostavljam Vam svoju pesmu, na na zadatu temu, sa priložene slike, povodom učešća na novom konkursu iz oblasti poezije.

Poriv

Noćas neću

dosegnuti

ruke tvoje,

ni , uz

tonove

zavodljive

rapsodije,

koju ćemo

svim,

svojim

bićem:

čuti.

Takođe,

te sada

neću,

 pogledati

ni, u

sklopljene

oči

tvoje

- prepadoše me,

sve te

uskomešane

unutrašnje

melodije

- silinom

trenutne

želje moje.

 Neću ni

čuti

 neizgovorene

misli tvoje,

sva

prožeta

prikrivenim šapatom

sve jače

i jače

želje svoje.

Od svega

- jedino želim

samo, 

da osetim

delić

sakupljenih

niti

duše svoje

u tvojoj

- oplođene

u sveprisutnom

ništavilu,

koje,

 se nudi da

nam najavi

mogućnost

oplodnje

tek,

probuđenog

sveta,

traganjem

kakve,

neprimetne

spore,

podarenog

nam

života

- u samom

osvitu

magično

kristalne zore!

S poštovanjem,

Marina Tot